U tom kontekstu, reagovalo je i Društvo psihologa Srbije (DPS), čiji deo saopštenje prenosimo u nastavku članka.

Protest ispred Pete gimnazije: zahtevi i poruke učesnika

Prema izveštaju lista Danas, okupljeni su poručili da „škola mora biti bezbedno mesto za slobodno mišljenje, a ne prostor straha i disciplinovanja zbog građanskog ili političkog stava učenika.“

„Bezbedna školska sredina znači da učenici ne smeju biti zastrašivani, ispitivani ili pod pritiskom zbog svojih stavova, već im treba pružiti podrška u razvoju kritičkog mišljenja i slobodi izražavanja.“

Mediji su takođe izvestili da su roditelji i đaci izrazili zabrinutost zbog načina na koji su neki razgovori sa učenicima vođeni, te da je to bio jedan od povoda za okupljanje ispred škole.

Prema svedočenju učesnika, kako piše Nedeljnik, određeni razgovori su kod pojedinih učenika izazvali osećaj nelagode i straha:

„Pitanja koja su postavljana tokom pojedinih razgovora nisu imala karakter psihološke podrške, već su stvarala osećaj ugroženosti kod učenika, što roditelji i đaci vide kao pritisak i zastrašivanje.“

Okupljanje je, kako se navodi, proteklo mirno, uz poruke podrške učenicima i zahtev da nadležni preispitaju postupke koji ugrožavaju prava dece.

Reakcija Društva psihologa Srbije: šta je psihološka praksa — a šta zloupotreba

U saopštenju Društva psihologa Srbije jasno se ukazuje da postupci koji izazivaju osećaj straha, krivice ili ugroženosti — čak i kada su prezentovani kao razgovori podrške — nisu deo profesionalne psihološke prakse, već predstavljaju njenu zloupotrebu.

U nastavku prenosimo saopštenje DPS-a u celosti:

*„Društvo psihologa Srbije (DPS) obraća se učenicima, roditeljima, nastavnicima i celokupnoj javnosti povodom medijskih istupanja vezanih za navodne postupke nekih školskih psihologa … Smatramo svojom profesionalnom i društvenom obavezom da jasno ukažemo da takvo postupanje ne predstavlja psihološku struku, već njenu zloupotrebu. … Osnovna dužnost školskog psihologa je da bude oslonac učenicima tako što će osigurati bezbednu sredinu i izgraditi odnos poverenja, razumevanja i psihološku podršku umesto pritisaka i pretnji, da štiti njihovo dostojanstvo, emocionalnu sigurnost i prava umesto da ih ugrožava … Etički kodeks Društva psihologa Srbije je u tom pogledu veoma jasan i njime se jasno i nedvosmisleno propisuje okvir profesionalnog postupanja.“

(…sa nizom odredbi Etičkog kodeksa koje obavezuju na etičko i stručno postupanje…)

DPS posebno ističe da je svaka zloupotreba stručnog znanja u cilju političkog ili ideološkog uticaja strogo zabranjena i da takvi postupci mogu trajno narušiti poverenje javnosti u psihološku struku.

Zašto je ovo važno: granica između podrške i pritiska

Ovaj slučaj nije samo lokalni incident — on pokreće šire pitanje: kako obezbediti da profesionalci koji rade sa decom i mladima jasno poštuju etičke standarde i prava učenika?

U vreme kada se društvena atmosfera intenzivira oko pitanja slobode izražavanja i građanskog angažmana mladih, reakcija Društva psihologa Srbije predstavlja poziv na odgovornost i za institucije i za stručne službe u školama.