Prijatelji Zapadnog Balkana: Odnos EU prema Srbiji testira kredibilitet Unije, traže se ciljane sankcije

Mreža Prijatelji Zapadnog Balkana, koja okuplja predstavnike evropske socijaldemokratske zajednice, saopštila je da odnos prema Srbiji testira kredibilitet Evropske unije (EU) i da taj blok 27 zemalja mora da prestane da skreće pogled sa načina vladavine predsednika Aleksandra Vučića.

U saopštenju objavljenom 8. decembra, povodom sastanka održanog 21. novembra u Beogradu, Prijatelji Zapadnog Balkana su između ostalog naveli da „stoje uz građane i studente Srbije, koji zahtevaju državu koja služi građanima, a ne autokratiju koja ide ka diktaturi“.

„Njihov poziv je evropski poziv: vladavina prava, odgovornost, slobodni mediji i istinski slobodni i pošteni izbori. Posle tragedije u Novom Sadu, demokratskog nazadovanja Srbije i državnog nasilja u poslednjoj deceniji, sistemski propusti moraju biti imenovani i odgovornost osigurana. To je test kredibiliteta Evropske unije, koja mora da prestane da skreće pogled sa kleptokratskog aparata koji predvodi predsednik Vučić, sa zastrašivanja demokratskih snaga i anti-EU retorike“, naveli su.

Posle osmog sastanka, na kojem je bilo reči o situaciji u Srbiji, budućnosti proširenja EU i implikacijama predloga Evropske komisije za Višegodišnji finansijski okvir za period 2028-2034, Prijatelji Zapadnog Balkana su pozdravili čvršći ton Evropske komisije u Paketu proširenja za 2025. godinu i najnoviju rezoluciju Evropskog parlamenta o Srbiji.

„EU sada treba da pređe sa reči na dela i da odlučno stane uz narod Srbije i njegovu evropsku budućnost“, navela je mreža Prijatelji Zapadnog Balkana, sačinjena od članova nacionalnih skupština i Evropskog parlamenata, političkih fondacija, stranaka i organizacija civilnog društva iz cele Evrope, uključujući region Zapadnog Balkana.

Mreža je pozvala Evropsku komisiju, Savet EU i države članice Unije „da deluju jedinstveno i da usvoje ciljane sankcije protiv onih koji su odgovorni za teška kršenja ljudskih prava, da primene stroge uslove na osnovu stanja vladavine prava i da preusmere sredstva EU ka nezavisnim medijima, civilnom društvu i reformi pravosuđa, uz održavanje značajnog finansiranja obrazovnog i zdravstvenog sistema“.

„Svaki politički angažman treba da bude povezan sa konkretnim napretkom u pogledu primene preporuka Kancelarije OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), uključujući sprovođenje potpune revizije biračkog spiska“, navodi se u saopštenju koje je potpisalo više od 30 članova te mreže.

Među njima su i izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula, evroposlanici Andreas Šider (Schieder) i Katlin van Brent (Kathleen Van Brempt), nekadašnji posrednik u dijalogu vlasti i opozicije u Srbiji Knut Flekenštajn (Fleckenstein), i internacionalni sekretari Demokratske stranke i Stranke slobode i pravde, Ksenija Marković i Konstantin Samofalov.

Oni su ponovo pozvali vlast Srbije da okonča represiju nad demonstrantima, akademskom zajednicom, političkom opozicijom, novinarima i civilnim društvom, da okonča nekažnjivost odgovornih, da sprovede transparentnu i nezavisnu istragu tragedije u Novom Sadu koja će rezultirati jasnim i brzim presudama, da organizuje i garantuje slobodne i poštene vanredne izbore, da zaštiti medijske i akademske slobode, i da odmah prestane sa proizvoljnim hapšenjima i da oslobodi sve političke zatvorenike.

U saopštenju se navodi i da je Srbija „ključna zemlja u regionu“ i da „njena nestabilnost utiče na ceo Zapadni Balkan, usporava proces pristupanja celog regiona i rasplamsava sukobe u regionu“.

„Istinska stabilizujuća snaga ne bi bio autokratski režim, već demokratska Srbija koja štiti prava i slobode svojih građana, uključujući prava manjina“, piše u saopštenju Prijatelja Zapadnog Balkana.

Ta mreža navodi i da je pristupanje EU, uz sve izazove sa kojima se Zapadni Balkan suočava, „najmoćnija investicija Evrope u demokratiju, mir i dugoročnu stabilnost na kontinentu“.

„Prijatelji Zapadnog Balkana toplo pozdravljaju pozitivnu poruku Paketa proširenja za 2025. godinu. Pozivamo Savet EU, Evropsku komisiju i visoku predstavnicu (EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Kaju Kalas) da osiguraju da proširenje bude zasnovano na zaslugama, transparentno i kredibilno, i da održe zamah u procesu pristupanja vodećih zemalja kandidata, ne gubeći iz vida ostale kandidate“, piše u saopštenju.

Prijatelji Zapadnog Balkana dodaju da kredibilan proces proširenja EU zahteva kredibilan društveni program: ulaganje u ljude, u pravedne ekonomije, u zelenu i digitalnu tranziciju i u jednakost za sve.

„Naša progresivna porodica u Evropi će nastaviti da bude uz građane Zapadnog Balkana: za demokratiju, za socijalnu pravdu i za Evropu koja štiti, osnažuje i ujedinjuje“, navodi se.

U saopštenju se ukazuje i da naredni višegodišnji finansijski okvir, za period od 2028. do 2034. godine, mora da bude usmeren ka proširenju EU i da osigura da ono bude pravedno, inkluzivno i „zeleno“.

„Uprkos tome što je predstavljen kao najveći budžet EU do sada, trenutni predlog nudi samo skromno realno povećanje i rizikuje nedovoljno finansiranje reformi u zemljama koje su kandidati za članstvo. Sledeći Višegodišnji finansijski okvir mora da pošalje jasnu poruku da se Evropa sprema da raste, da integriše i da investira u zajedničku budućnost u kojoj nove i sadašnje članice EU napreduju zajedno“, navodi se.

Prijatelji Zapadnog Balkana pozivaju da sledeći Višegodišnji finansijski okvir osigura da sredstva EU direktno podržavaju vladavinu prava, reformu javne uprave, socijalnu koheziju i osnaživanje lokalnih aktera civilnog društva i nezavisnih medija, kao i da obezbedi transparentnost i demokratsku odgovornost kroz snažnu ulogu Evropskog parlamenta i lokalnih partnera u programiranju i praćenju isplate sredstava EU.

Saopštenje Prijatelja Zapadnog Balkana danas je na Iksu objavila i Evropska demokratska partija, koja često kritikuje poteze Vučićeve vlasti.

„Srbija je test kredibiliteta Evropske unije. EU mora da stane uz prava naroda Srbije, a ne uz režim koji ih napada. Prijatelji Zapadnog Balkana stoje uz narod Srbije koji zahteva državu koja služi narodu, a ne autokratiju koja ide ka diktaturi“, navele su Evropske demokrate, čiji je generalni sekretar Sandro Goci u septembru boravio u Beogradu.