Prevoznici iz BiH: Nećemo prekinuti blokadu granica dok ne dobijemo pravedne uslove rada u Šengenu

Predstavnici Konzorcijuma Logistika Bosne i Hercegovine koji okuplja kamionske prevoznike, saopštili su danas u Sarajevu da neće prekinuti blokadu graničnih prelaza s Hrvatskom dok za vozače kamiona ne bude nađeno pravedno rešenje uslova rada u zemljama Šengena.

Oni su na konferenciji za novinare u Sarajevu istakli da se to pre svega odnosi na uslov da vozači kamiona iz BiH ne mogu u zoni Šengena tokom 180 dana boraviti duže od 90 dana.

„Hiljade kamiona su na blokadama graničnih prelaza, a od aprila BiH preti zastoj u drumskom transportu i snabdevanju zbog pune primene sistema ulaska i izlaska iz EU i diskriminacije vozača“, rekao je član Uprave Konzorcijuma Logistika BiH Zijad Šarić, preneli su sarajevski mediji.

On je naglasio da prevoznici neće odustati od protesta bez jasnih i pisanih rešenja.

Šarić je naveo da brojni sastanci s predstavnicima institucija BiH prethodnih meseci nisu dali rezultate, što je primoralo prevoznike na blokadu, mada su svesni da će posledice osetiti kompletna privreda.

„Ispunili smo sve uslove koje je Evropska unija (EU) postavila, ali su naše vozače počeli tretirati kao migrante i radnike na crno. Ovo je regionalni protest i nećemo stati dok se ne dođe do konačnog, pravednog rešenja“, naglasio je on.

Podsetio je da u blokadama graničnih prelaza sa zemljama Šengna učestvuju i prevoznici iz Srbije, Crne Gore i Severne Makedonije.

Dodao je da ih podržavaju i kolege iz Turske, koji su s više od hiljadu kamiona u tranzitu kroz Srbiju.

Ocenio je da Srbija podržava svoje prevoznike, što se, ukazao je, ne može reći za nadležne u BiH.

„Privrednici treba da izvrše pritisak na nadležne, a ne na nas, da mi okončamo proteste. Blokirali smo i sebe. Nismo imali nameru blokirati privrednike, već protok roba kako bismo ostvarili cilj“, naveo je Šarić.

Član Uprave Konzorcijuma Logistika BiH Edin Čaušević je rekao da su prevoznici u BiH, za razliku od drugih zemalja regiona, ostavljeni bez podrške institucija, komora i vlada.

„Već više od godinu dana pokušavamo da rešimo probleme, ali dobijamo samo obećanja koja služe za kupovinu vremena. Naši vozači na granicama EU svakodnevno ulaze u neizvesnost da li će biti kažnjeni, vraćeni ili zadržani“, naveo je on.

Po njegovim rečima, puna primena sistema ulaska i izlaska iz EU od aprila može dovesti do toga da svaki četvrti kamion bude vraćen sa granice EU.

Nikola Brković, takođe član Uprave ovog Konzorcijuma, upozorio je da su vozači kamiona iz BiH izloženi sistemskoj diskriminaciji evropskih policijskih i državnih službi.

„Svaki polazak kamiona sa robom za nas je neizvesnost. Ne tražimo privilegije, već da naše institucije rade svoj posao i da nas ne drže u praznim obećanjima“, naglasio je on.

Ocenio je da prevoznike nisu shvatili ozbiljno niko iz vlasti u BiH, kao ni Evropska komisija.

„Zbog toga smo primorani na radikalne mere. Nećemo ponovo nasesti na prazna obećanja i nećemo se povući dok se uslovi ne ispune“, naveo je Brković.

Član Uprave Konzorcijuma Dino Durmić naveo je da je osnovni zahtev prevoznika izmena pravila dužine boravka i rada vozača u EU, ali i povratak dela akciza na gorivo, zaključivanje bilateralnih sporazuma o povratu poreza na dodatnu vrednost, kao i popust od pedeset odsto na putarine u BiH, kako bi se saobraćaj preusmerio na autoputeve.

Zatraženo je i smanjenje #nepotrebnog zadržavanja kamiona na granicama i carinama“.

Predstavnik prevoznika putnika Muhamed Kantić izjavio je da sektor prevoza putnika ima iste probleme kao i teretni saobraćaj.

„Podržavamo proteste i pozivamo institucije da što hitnije ponude konkretna rešenja, jer bez drumskog transporta ne može funkcionisati nijedna delatnost u BiH“, ocenio je Kantić.

Iznet je podatak da sektor kamionske logistike u Bosni i Hercegovini zapošljava 47 hiljada radnika i da se „niko ne pita šta je s njima“.

Spoljnotrgovinska komora Bosne i Hercegovine (STK BiH) objavila je danas da su zbog tri dana blokade granice sa Hrvatskom, odnosno zemljama Šengena, privrednicima u BiH naneti gubici oko 16,75 miliona konvertibilnih maraka (blizu 8,6 miliona evra).