Premijer Macut: „Srbija tehnički blizu EU, glavne prepreke su političke odluke članica“

Predsednik Vlade Srbije Đuro Macut izjavio je danas da je Srbija veoma blizu članstva u EU, ali da su glavne prepreke političke odluke država članica.

„Mi smo u svakom smislu tehnički zadovoljili sve uslove da budemo u Evropi, ali ostaje ta odluka zemalja članica da mi tu pristupimo“, rekao je Macut na konferenciji „Western Balkans 2030 – A Turning Point for the Region“, koja se održava u Palati Srbija.

Govoreći o izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u procesu pridruživanja, Macut je naveo da se može tumačiti kao kritika, ali je podsetio da je Srbija „napravila važne iskorake“ i da se poslednjih meseci ubrzala u sprovođenju reformi.

Naglasio je da će Vlada Srbije i nadalje biti vrlo aktivna po pitanju sprovođenja reformi, da su ministri dobili jasne instrukcije za realizaciju ciljeva, pre svega onih koji se odnose na zakonska rešenja, te da će on intezivno pratiti njihov rad.

Ocenio je i da postoji „disonantnost u parlamentu“, ali da u pitanjima koja se odnose na usklađivanje sa tekovinama EU ne treba tražiti političke poene, jer su to stvari od nacionalnog interesa.

„Ako želimo Evropu u Srbiji, treba što pre da ispunimo te standarde i postavimo uslove na našoj političkoj sceni da ne postoje razlike u tom razmatranju“, poručio je Macut.

On je kazao da Vlada Srbija ima proevropski stav.

„Postoji jedino nerazumevanje na koji način treba taj pristup da verifikujemo“, rekao je premijer i dodao da u javnosti ne vidi snažno oponiranje pristupanju EU.

Iako je Macut naveo da je Srbija izuzetno blizu članstva EU, naglasio je da struktura preostalih obaveza usporava napredak.

„Imamo 65 odsto ispunjenih uslova za pridruživanje EU, dok neke zemlje u okruženju imaju i viši procenat“, kazao je on objasnivši da je razlog tome što 20 do 30 odsto svih uslova se odnosi na politiku prema trećim zemljama i sankcije.

Prema njegovim rečima, ukoliko se raščlane procenti, dobija se 20 „uslovnih paketa“ sankcija samo prema jednoj zemlji, što vuče procenat pridruživanja.

Upitao je i da li je realno da odnos prema sankcionisanju jedne osobe ili određene ličnosti na istoku bude jednak po težini pristupnim procentima u odnosu na globalni stav prema velikim krizama u svetu.

Macut je kazao da Srbija mora imati balansirani pristup i prema istoku i prema zapadu, ali i prema „globalnom jugu“.

„Mi smo zemlja osnivač UN, ali i Poktreta nesvrstanih. Moramo gledati i trenutne i stare prijatelje, i u tom smislu moramo gledati našu političku poziciju. Nismo u prilici da ekskluzivno budemo vezani za jednu stranu“, istakao je Macut.

Na pitanje kako vidi EU kao partnera Srbije, on je naveo da je iz ugla zvaničnika Unije to verovatno iskreno partnerstvo, ali stalnim odlaganjem da se privremene vlasti u Prištini privole za završetak obećanog još od 2013. godine, govori o stepenu nekativnosti EU.

„Nedopustivo je toliko godina kočenja samo sa jedne strene“, ocenio je premijer Srbije.

Na pitanje da li Rusija koristi Kosovo i Metohiju da bi održala svoj uticaj u Srbiji i da li iskreno brani interese Srbije, Macut je ocenio da je Rusija tradicionalni prijatelj koji razume poziciju sa kojom se Srbije suočava.

Govoreći o odnosu sa Kinom, on je naveo da je ekonomsko partnerstvo sa tom zemljom bitno, podsetivši na ekonomski napredak te zemlje u poslednjih četiri decenije.

Ocenio je da je saradnje sa Kinom značajno doprinela privrednom rastu Srbije.