Situacija između Palestine i Izraela sve više privlači pažnju sveta pogotovo nakon napada Izraela posle primirja kada su se mnogi političari pobunili protiv ovih militarnih akcija koje se sve više klasifikuju kao genocidni čin. Međutim ova situacija je iznedrila nove junakinje koje su pokrenule nešto što niko nije očekivao. Majke iz Palestine i majke iz Izraela su se udružila kako bi pozvale na prekid vatre i na mir.
Ova tema dolazi i u našu redakciju kao svetla tačka ovih sukoba i to u vidu fantastične reportaže koju je napisala Doroti Fišer – viši stručnjak za komunikacije, Nemica koja živi i radi u Valensiji – Španija, a koja je učestvovala kao gostujuća novinarka digitalnog magazina REUC.
Našoj publici prenosimo njenu reportažu u celosti.
„Kada sam pisala ovaj članak, trebalo je da intervjuišem ženu iz Gaze po imenu Vešam. Ali baš dok smo se pripremale za razgovor, sukobi su se ponovo rasplamsali, i stotine ljudi je poginulo. Vešam je prestala da odgovara na moje mejlove, i do danas ne znam da li je bezbedna.“ – Doroti Fišer
Autorka: Doroti Fišer
Bolno je gledati šta se trenutno dešava u svetu—u Ukrajini, Sudanu, Gazi i mnogim drugim mestima gde ratove uglavnom vode muškarci. Znam da ovo možda nije politički korektno, ali znam i da odražava ono što mnoge žene osećaju u ovom trenutku, jer upravo žene i deca najviše trpe posledice.
Ove godine obeležava se 25. godišnjica Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti UN-a o ženama, miru i bezbednosti—istorijski dokument koji prepoznaje ključnu ulogu žena u rešavanju sukoba i izgradnji održivog mira. Njihovo učešće u pregovorima ostaje neophodno. Žene su duboko povezane sa stvarnošću na terenu, a njihov nenasilni način komunikacije često pokazuje veću senzitivnost na kulturne razlike i nijanse.
Iako je usvajanje Rezolucije 1325 2000. godine bilo istorijsko dostignuće, njena primena ostala je nedosledna i nedovoljna—što potvrđuje dugotrajnost mnogih savremenih sukoba.
Ipak, u jednom od najpolarizovanijih i najbolnijih regiona sveta, dva ženska pokreta postala su snažan primer suštine Rezolucije 1325. Women Wage Peace (Izrael) i Women of the Sun (Palestina) su grassroots inicijative koje se usuđuju da zamisle budućnost izvan mržnje i podela. Njihove članice—majke, ćerke, preživele i njihove saveznice—udružile su se kako bi pokrenule zajedničku inicijativu usred rata u Gazi: Poziv majki, jednostavan ali snažan apel za okončanje krvoprolića i povratak za pregovarački sto—uz glasove žena u centru. Kao majke, dele istu snažnu želju: da svojoj deci omoguće budućnost bez straha i nasilja.
Ove organizacije su dva puta nominovane za Nobelovu nagradu za mir, a u martu 2024. njihove osnivačice su uvrštene u listu TIME Magazine’s Women of the Year—što potvrđuje njihovu hrabrost, viziju i nepokolebljivu posvećenost miru. Nedavno sam imala čast da razgovaram sa dvema njihovim predstavnicama preko Zoom-a.
Od lične boli do kolektivne svrhe
Tokom mog nedavnog razgovora sa M.H. (puno ime skriveno radi njene zaštite u trenutnoj situaciji), direktorkom programa Women of the Sun iz Vitlejema, i Nirit Oren Sternberg, dugogodišnjom mirovnom aktivistkinjom iz Women Wage Peace, jedna stvar se posebno izdvojila—njihova nepokolebljiva vera u mir, čak i kada se čini da se svet raspada.
M.H., majka četvoro dece, govorila je o svakodnevnim strahovima koje žene na Zapadnoj obali i u Gazi doživljavaju: „Ne postoji prava sigurnost. Ne postoji pravda za ljude zarobljene u ovoj neprekidnoj katastrofi.“ Ipak, ostaje odlučna: „Mi, žene, moramo odbiti da prihvatimo ovu nepravdu. Nismo samo žrtve—mi smo liderke koje zahtevaju kraj destruktivnog ciklusa. Želim da moja deca žive u pravednom, mirnom i bezbednom svetu.“
Nirit, rođena u Haifi, aktivna u mirovnim pokretima od svoje 15. godine, osvrnula se na isti problem: „Ratove odlučuju muškarci—žene su retko uključene. Vreme je da donesemo naše glasove u prostor za pregovore. Ne želimo pobednike i poražene, već rešenja u kojima svi dobijaju.“
Nekoliko dana pre napada Hamasa 7. oktobra, oba pokreta marširala su zajedno na obali Mrtvog mora. Tragično, Vivian Silver, jedna od osnivačica Women Wage Peace, stradala je u napadima. Ipak, nijedna grupa nije odustala. Umesto toga, počele su redovno da se sastaju putem Zoom-a—prostor gde žene s obe strane mogu podeliti bol, podržati jedna drugu i sačuvati ljudskost uprkos nasilju koje ih okružuje.
Mudrost žena u srcu mira
Za razliku od tradicionalnih mirovnih procesa koje vode diplomate iza zatvorenih vrata, ove žene grade mir od temelja—kroz empatiju, dijalog i istrajnost. One ne tvrde da imaju brzo rešenje, ali nepokolebljivo zahtevaju mesto za pregovaračkim stolom, kao što je predviđeno Rezolucijom 1325 Saveta bezbednosti UN-a o ženama, miru i bezbednosti.
To mesto još uvek u velikoj meri nedostaje. Kako M.H. objašnjava: „Niko nas ne pita šta osećamo, šta želimo. A mi smo te koje drže zajednice na okupu.“ Govoreći o otporu unutar svog društva, dodaje: „Mnogim ženama se i dalje govori da politika nije njihovo mesto. Ali mi menjamo te stavove. Pokazujemo im da mir nije slabost—već snaga.“
Women of the Sun okuplja žene iz Zapadne obale, Istočnog Jerusalima i Gaze, dok je Women Wage Peace već više od decenije aktivan širom Izraela. Obe grupe suočavaju se sa značajnim represijom—od lokalnih vlasti, društvenih normi i nedostatka medijske pokrivenosti. Nirit napominje: „Iako 70% Izraelaca ne podržava nastavak rata, to nećete videti u medijima. Mi smo za mnoge ‘izdajnice’.“
Ipak, njihova istrajnost donosi rezultate. Izraelski parlament sada prepoznaje Women Wage Peace kao relevantan glas u Knesetu, a pokret je čak predložio zakon prema kojem bi sve diplomatske opcije morale biti iscrpljene pre donošenja odluke o ratu. „Danas samo pet ljudi u vladi može doneti odluku o ratu,“ kaže Nirit. „Ali da bi se odlučilo o miru, potrebno je 80.“
Poziv majki: Izgradnja zajedničkog narativa
Njihova najmoćnija zajednička inicijativa do sada jeste Poziv majki—platforma i peticija razvijena kroz devet meseci pažljivog dijaloga. „Svaka reč je morala biti pažljivo odmerena,“ objašnjava M.H. „Morali smo pronaći jezik koji poštuje obe naše priče. Bilo je teško, ali sada je to naš protokol. To je način na koji želimo da razgovaramo međusobno—i sa svetom.“
Deklaracija poziva političke lidere da se vrate pregovorima, da uključe žene u mirovne procese i da obezbede budućnost zasnovanu na dostojanstvu i međusobnom priznavanju. „Ne tražimo da neko bude pro-Izrael ili pro-Palestina,“ kaže Nirit. „Tražimo da budu pro-mir.“
Njihov poziv već su podržali papa Franja i glumica Meril Strip, a cilj je prikupiti četiri miliona potpisa—simbolizujući broj majki u regionu. „Jer kada govorite kao majka,“ kaže M.H., „ne govorite o politici. Govorite o zaštiti budućnosti svoje dece.“
Zašto svet mora da sluša?
Obe sagovornice naglasile su koliko je međunarodna podrška ključna. Lokalna vidljivost i finansijska sredstva su ograničeni, a mirovne aktivistkinje su neprestano izložene pritiscima i pretnjama. „Čak i običan post na društvenim mrežama može dovesti do hapšenja,“ rekla je M.H. „Imamo više priznanja u svetu nego u sopstvenim zemljama.“
Njihova poruka svetu je jasna: vreme je da se pređe sa izraza zabrinutosti na konkretna dela. Pozivaju na političku podršku, ekonomsko osnaživanje žena, zaštitu aktivistkinja i veću vidljivost palestinskih ženskih glasova u mirovnim procesima. „Ovo nije molba za milostinju,“ naglasila je M.H. „Ovo je zahtev za pravdu, dostojanstvo i mesto za pregovaračkim stolom.“
U junu 2025., Evropski parlament će održati visoko zvanično saslušanje o ulozi žena u izgradnji mira u Briselu.
Ovo nisu samo događaji. Ovo su prilike da se podrže žene koje svakodnevno biraju mir.
Završna reč
Pre nego što smo završile razgovor, pitala sam ih šta im daje nadu.
M.H. nije oklevala: „Moja deca. Ne mogu da ostanem u krevetu i nadam se da će se stvari promeniti. Moram da ustanem—zbog njih.“
Nirit je dodala: „Žene sveta moraju se ujediniti. Muškarci su imali svoju priliku—i izabrali su rat. Sada je vreme za novi put. I mi možemo biti te koje će ga povesti.“
U svetu zasenjenom cinizmom i nasiljem, ove žene nas podsećaju da nada nije luksuz—već potreba. Mir nije san—već odluka.
Napomena: Dragi čitaoci, više informacija možete pronaći na zvaničnim veb stranicama www.mothers-call.org i www.womensun.org.
Zvaničnu veb stranicu Dorothee Fischer možete posetiti na www.legadosharpefischer.eu.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.