Posle skoro 10 godina putovanja svemirske letelice sa Zemlje se približavaju užarenom Merkuru

Dve svemirske letelice su na putu ka Merkuru pošto su danas napustile svoj matični brod i krenule ka završnici svog skoro decenije dugog putovanja do najmanje i planete Sunčevog sistema, najbliže Suncu.

Međusobno povezane evropska i japanska letelica su se, kako je planirano, odvojile od svoje „krstarice“ koja ih je donela, ali su kontrolori na Zemlji morali da čekaju dva sata da bi dobili potvrdu putem radio signala. Ključna operacija je vođna iz Kontrolnog centra Evropske svemirske agencije u Nemačkoj, udaljenog od Merkura više od 200 miliona kilometara.

„To je briljantan trenutak“, rekao je vodeći naučnik projekta Gerajnt Džons.

Ako sve bude u redu, spojene letelice poznate nazvane „BepiKolombo“ ući će u orbitu oko Merkura u novembru i razdvojiti se jedna od druge u decembru da bi pravile mape i snimale celu planetu s različitih visina. Danas je pred njima još 3,3 miliona kilometara puta do odredišta.

Lansirana 2018. godine, „BepiKolombo“ je nazvana po italijanskom matematičaru koji je učestvovao u misiji  NASA „Mariner 10“ na Merkur 1970-ih. Samo još jedna svemirska letelica, NASA-in Mesindžer, istraživala je  tu zagonetnu, užarenu planetu koja je tek malo veća od Zenljinog Meseca.

„Toliko je Merkur sitan, a ipak krije neke od najvećih misterija našeg Sunčevog sistema“, rekao je menadžer misije Santa Martinez.

„BepiKolombo“ je već prešao više od 10 milijardi kilometara na svojoj kružnoj ruti.

Bilo mu je potrebno devet planetarnih preleta da bi dovoljno smanjio brzinu da bi bio uhvaćen gravitacijom u Merkurovoj orbiti. Poslednji prelet, u januaru 2025. godine, dao je zapanjujuće fotografije Merkurovih udarnih kratera i vulkanskih ravnica.

Počev od sledećeg proleća, mnoštvo naučnih instrumenata na evropskoj i japanskoj letelici proučavaće magnetno polje koje obavija Merkur, gustu unutrašnjost planete i geološke procese na površini, uključujući udubljenja ili depresije, za koje naučnici veruju da ih nagrizaju minerali koji isparavaju iz stena.

To je čudan svet kontrasta. Na planeti gde temperatura može da dostigne 427 stepeni Celzijusa, polovi su ledeni sa dubokim, stalno osenčenim kraterima ispunjenim ledom.

S obzirom na blizinu Merkura Suncu, inženjeri su morali da projektuju letelicu da izdrži izuzetno teške uslove, rekao je Ignasio Tanko iz Evropske svemirske agencije, šef operacija misije.

„To je kao da morate da radite, a na leđima vam je užarena peć za picu“, predstavio je on.

Naučna posmatranja trebalo bi da počnu sledećeg proleća, a Evropska svemirska agencija će pokriti veći deo troškova misije od 2 milijarde dolara (1,7 milijardi evra).