Portparol EK: „Za svaku isplatu iz Plana rasta proveravamo da li su ispunjeni uslovi“

Evropska komisija proverava da li su ispunjeni uslovi za svaku isplatu finansijskih sredstava Evropske unije, što će biti i u slučaju Plana rasta za Zapadni Balkan, izjavio je danas portparol Evropske komisije Gijom Mersije, ponovo istakavši zabrinutost zbog nedavno usvojenih pravosudnih zakona i pogoršanja slobode medija u Srbiji.

Povodom navoda da bi Evropska komisija mogla da obustavi isplatu 1,5 milijardi evra za Srbiju iz Plana rasta zbog demokratskog nazadovanja, Mersije je na konferenciji za novinare u Briselu rekao da Evropska komisija, kao deo normalne implementacije, uvek procenjuje da li su ispunjeni uslovi za različite finansijske instrumente, uključujući Plan rasta i da se proverava proces za svaki zahtev za isplatu sredstava.

„Što se tiče situacije u Srbiji, kao što smo rekli, veoma smo zabrinuti zbog usvajanja seta pravosudnih zakona i pažljivo pratimo naredne korake. Nastavljamo da podržavamo Srbiju na putu ka EU, ali istvoremeno očekujemo od vlasti da se poštuju demokratski mehanizmi, vladavina prava i ljudska prava“, rekao je Mersije.

Dodao je da to uključuje primenu preporuka Venecijanske komisije u vezi sa pravosudnim zakonima koje se očekuju u narednim nedeljama.

Mersije je kazao da Evropska komisija takođe očekuje da se preokrene nazadovanje u oblasti slobode medija.

Srbiji je iz sredstava Plana rasta namenjeno ukupno 1,59 milijardi evra za period od 2024. do 2027. godine, uključujući grantove i zajmove. Sredstva se isplaćuju dva puta godišnje na osnovu sprovedenih reformi.

U januaru je odobrena prva isplata od 56,5 miliona evra od 112 miliona namenjenih sredstava, jer je konstatovano da je Srbija ispunila samo tri od sedam planiranih reformskih koraka.

Briselski izvori navode da se u Evropskoj komisiji još ništa zvanično ne govori o obustavljanju finansijskih sredstava iz Plana rasta za Zapadni Balkan, ali da ne treba potcenjivati te informacije.

Na tu mogućnost je u najvećoj meri uticalo donošenje seta pravosudnih zakona na predlog poslanika Srpske napredne stranke Uglješe Mrdića, bez konsultacija sa Evropskom komisijom i Venecijanskom komisijom.

To je izazvalo ogromno nezadovoljstvo u Evropskoj uniji jer je njihovim usvajanjem, prema izvorima, pređena „crvena linija“.

Ostaje da se vidi da li će kritike zvaničnika i poslanika EU zbog usvajanja Mrdićevih zakona ostati „prazna galama“ ili će zbog toga biti stavljena „rampa na novac“.

Očekuje se da Venecijanska komisija uskoro objavi mišljenje o setu pravosudnih zakona, a odgovor srpskih vlasti posle toga će, prema briselskim izvorima, uticati na odluku o finansijskoj pomoći.

Isplata će takođe zavisiti od daljeg razvoja situacije u pogledu slobode medija, uključujući formiranje Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM).

Stručnjak za međunarodnu politiku i evropske poslove Dušan Reljić ocenjuje da je novac iz Plana rasta za zemlje Zapadnog Balkana beznačajan i da bi obustava isplate išla u korist vlastima.

„Mislim da će (predsednik Srbije Aleksandar) Vučić time da dobije. Svako dobije ko kaže ‘ja vas branim od tih podlaca koji vas vuku za uši”, rekao je Reljić.

Iako je novac iz Plana rasta dobar, Reljić je istakao da nije presudan i da je potreban ozbiljan razvojni plan koji će privredni rast ubrzati na šest do osam odsto godišnje, koliko je potrebno da bi Srbija i region počeli da sustižu EU.

Reljić je istakao da zemlje Zapadnog Balkana, prema ranijim istraživanjima, dobijaju od EU oko 500 evra po stanovniku godišnje razvojne pomoći, dok u isto vreme članice u okruženju iz razvojnih i strukturnih fondova EU dobijaju više od 5.000 evra po stanovniku.

Odluku o obustavi isplate će doneti zemlje članice, rekao je Reljić, dodajući da među njima „ne vidi veliko oduševljenje za Srbiju“.

Prema njegovom mišljenju, ne postoji ni politička volja članica EU za proširenje, iako ih ulazak šest zemalja Zapadnog Balkana finansijski ne bi mnogo koštao.