Dok Evropska unija ubrzano traži adute za predstojeće trgovinske pregovore sa administracijom Donalda Trampa, pojavila se ideja šta bi Brisel mogao da ponudi kako bi privukao pažnju američkog predsednika – zatvorski kapaciteti, piše Nova.rs.
Tramp je nedavno zapretio da će Amerikance koji počine nasilna krivična dela slati u strane zatvore, rekavši da bi ih rado deportovao u ozloglašeni zatvor u Salvadoru, piše Euronews, koji zatim ironično navodi nekoliko napuštenih evropskih zatvora koje bi EU mogla da ponudi Trampu:
„Ako Tramp traži ostrvske zatvore, EU ima mnogo toga da ponudi, uključujući istorijske lokacije koje se mogu meriti sa Alkatrazom i koje bi mogle privući Trampov smisao za istoriju i kulturu.“
Goli otok napušten je 1988. godine
U uži izbor Euronewsa ušao je i nekadašnji zatvor na Golom otoku, koji je jugoslovenski komunistički režim otvorio 1949. godine kao izolovanu kaznenu koloniju za stvarne i navodne „saradnike Informbiroa“, odnosno simpatizere Staljina i Sovjetskog Saveza.
Od sredine 50-ih na Golom otoku više nisu zatvarani isključivo politički zatvorenici, a procenjuje se da je zbog torture, zlostavljanja i loših uslova, do zatvaranja 1988. godine, stradalo najmanje 400 zatočenika.
„Goli otok, nenaseljeno ostrvo uz jadransku obalu Hrvatske, služio je kao strogo čuvan zatvor i radni logor dok je zemlja bila deo Jugoslavije. Bio je aktivan između 1949. i 1989. godine, a u njemu su zatvarani komunisti i staljinisti, protivnici Josipa Broza Tita. Tokom Prvog svetskog rata Austro-Ugarska je na Goli otok slala ruske ratne zarobljenike.
Naziv je dobio jer je njegova površina gotovo potpuno lišena vegetacije. Zatvor je postao poznat nakon Titove smrti 1980. godine, kada je srpski pisac Antonije Isaković objavio roman Tren, koji opisuje uslove u zatvoru. Knjiga je odmah postala bestseler.
„Ostavlja snažan utisak Alkatraza“
Iako napušten decenijama, zatvor ostavlja snažan utisak poput Alkatraza i zbog toga bi mogao biti interesantan američkom predsedniku, navodi Euronews.
U nastavku teksta opisuje se i najpoznatije evropsko zatvorsko ostrvo: Šato D’If u blizini Marseja. Iako je njegov najpoznatiji zatvorenik, grof Monte Kristo, izmišljen lik iz istoimenog romana Aleksandra Dime, Šato d’If je „ugostio“ mnoge stvarne (uglavnom verske) zatvorenike od sredine 17. do kraja 19. veka.
Iako roman opisuje kako je Monte Kristo pobegao sa ostrva, veruje se da to u stvarnosti nikome nije pošlo za rukom. Trampu bi se moglo dopasti to što može da pregovara direktno sa „svojim prijateljem“ Emanuelom Makronom i tako zaobiđe briselske birokrate i zahtevne Nemce, piše Euronews.
Sledi i Đavolje ostrvo
Sledeći predlog je Đavolje ostrvo, uz obalu Francuske Gvajane, najvećeg francuskog prekomorskog departmana u severoistočnoj Južnoj Americi.
Kaznena kolonija koja je funkcionisala od 1852. do 1952. godine bila je ozloglašena zbog surovog postupanja prema zatvorenicima, tropske klime i bolesti koje su u najgorim periodima doprinosile stopi smrtnosti od čak 75%.
Đavolje ostrvo je ovaploćeno u autobiografiji Anrija Šarijera, bivšeg zatvorenika, koji je 1969. napisao bestseler „Papillon“ (Leptir) o svom bekstvu. Nekoliko godina kasnije, istoimeni holivudski film režirao je Frenklin Šafner, sa Stivom Mekvinom i Dastinom Hofmanom u glavnim ulogama.
Ako propadne dogovor o zatvorima, tu je pravosudni sistem Holandije
Ako predlog „zatvori za carine“ propadne, zaključuje Euronews u šaljivom tonu, Evropa bi Trampa mogla uputiti na pravosudni sistem Holandije, gde se broj zatvorenika smanjio sa 94 na 51 na 100.000 stanovnika između 2005. i 2016. godine – uglavnom zahvaljujući rehabilitacionim programima. Neki zatvori su zato prenamenjeni u hotele ili kulturne centre, što bi moglo privući Trampa kao nekadašnjeg investitora u nekretnine.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.