Polovno? Ne, vintidž! Evo šta kupuje Generacija Z

Polovna odeća nikad nije bila ovoliko tražena, pre svega na internetu. Zašto je vintidž tako privlačan mladima?

Potraga za nekim posebnim komadom odeće za Leoni je jedan od omiljenih hobija. Ali tu dvadesetsedmogodišnju studentkinju modnog dizajna ne interesuju nove kolekcije modnih kompanija. Ona traga za polovnom odećom, pre svega na internetu.

„To je kao digitalna potraga za blagom“, kaže Leoni.

Najvažnije je uneti prave ključne reči – i to na različitim jezicima. Tako se može pronaći nešto zaista posebno, piše DW.

Bolje nego „brza moda“ Leoni nije jedina koju fascinira polovna odeća. To je već duže vreme trend, posebno među mladima od 15 do 30 godina, dakle kod takozvane Generacije Z.

Polovna odeća je u stvari oduvek bila deo omladinske mode, ali ono što je novo jeste njen tretman u medijima, kaže Elke Gaugele, profesorka mode i stila na Akademiji likovnih umetnosti u Beču.

Kupovina polovne odeće nekada je podrazumevala preturanje po zagušljivim i pretrpanim prodavnicama, a sada već godinama cveta onlajn-trgovina polovnih proizvoda.

Promena imidža se ogleda i u novom rečniku koji se koristi: ne kaže se „polovno“ – nego „vintidž“. Po definiciji, vintidž znači da je taj komad odeće star najmanje 20 godina. Ali na internetu se to ne shvata tako ozbiljno.

Pod heštegom #vintage nudi se i mnogo mlađa odeća, pa i ona takozvana „brza moda“. Termin vintidž tu pruža osećaj ekskluzivnosti, a to često i podiže cenu.

Zašto je vintidž tako privlačan?

„Kupovina vintidž odeće usko je povezana sa samopercepcijom“, kaže modna novinarka i konsultantkinja za društvene medije Valentina Herbort.

Ona vodi Instagram-kanal o „najvažnijim stvarima u modi i (pop) kulturi“. Ima skoro 70.000 pratilaca, uglavnom pripadnika Generacije Z. Herbort objašnjava da je taj trend prvenstveno odgovor na želju za individualnošću.

„Zbog globalizacije, Generacija Z ima znatno širi spektar modnih izbora nego prethodne generacije. To kod njih rađa želju da pronađu svoj individualni stil“, dodaje ona. Ali u digitalno doba, gde se trendovi šire u realnom vremenu, to nije tako lako.

„Svi gledamo iste serije i imamo istu inspiraciju. Zato svi kupujemo iste 23 stvari u Zari, čak i kada ih ima stotinu za izbor. To je kod Generacije Z još gore nego kod drugih generacija.“

Kvalitetnije nege novo

Pored želje da se bude jedinstven, Valentina Herbort ukazuje i na interesovanje za sam proizvod. Generacija Z više nego prethodne generacije pridaje veliku važnost kvalitetnim materijalima. Nove farmerke su, na primer, lošijeg kvaliteta nego stare.

„Kada nosite neke iz prošlosti i neke koje su šivene danas, odmah primećujete razliku. To je jak argument u trgovini: kupiti nešto što je bolje, a ne nešto što je jeftinije“, kaže ona.

Takozvana održivost i fer uslovi prilikom proizvodnje takođe igraju važnu ulogu za mlade prilikom kupovine odeće.

Industrija brze mode odavno je na meti kritika zbog loših uslova rada, nedovoljnih plata i zagađenja životne sredine.

Vintidž trend je „reflektivni odgovor Generacije Z“, kaže prof. Elke Gaugele.

Svest o održivosti?

Dati drugi život odeći i time očuvati resurse jeste u osnovi održivost, ali istraživač trendova Ajke Vencel sumnja da će vintidž trend dovesti do toga da se manje kupuje brza moda.

„Vintidž nije izlaz iz potrošačkog društva“, kaže.

To se potvrđuje kada se na primer pogleda po društvenim mrežama: nema baš mnogo veze sa svešću o održivosti na video-snimcima raspakivanja porudžbina.

Pored toga, i vintdidž je podložan ciklusima trendova, baš kao i ostatak sveta mode. Drugim rečima: nije popularno samo ono što je staro, već postoje i promenljivi prioriteti.

Trenutno je „in“, na primer, „Y2K“, moda koja slavi 2000-te – pantalone koje se nose veoma nisko, sa puno šljokica i namerno jeftinog izgleda. „Brzi vintidž“, kako kaže Ajke Vencel.

Više od trenda?

Valentina Herbort ipak smatra da je vintidž pozitivna stvar u smislu održivosti.

„Verujem da smo svedoci društvene promene. Ljudi shvataju prednost kvalitetne polovne odeće i dugoročno biraju vintidž umesto brze mode“, smatra ona.

To je želja i Sandre Kalderon iz Kolumbije. Ona prodaje posebne i jedinstvene komade preko svog Instagram-profila „Revancha Vintage“. I u njenoj zemlji, predstava o vintidž odeći se menja: to nije više polovna odeća, to su jedinstveni komadi od kojih svaki ima svoju priču.

Posmatrajući tržište vintidž robe u Evropi, ona kaže: „Postoji širok asortiman veoma kvalitetne vintidž odeće, ali cene su ponekad „naduvane“- zato što je to u trendu. Ponekad vintidž predmet košta više od nečeg novog. To je u suprotnosti sa idejom da vintidž treba da bude pristupačna opcija“.

A njena vizija za budućnost: „Vintidž i polovna moda ne bi trebalo da budu samo trend, već prvi izbor“. Pogled u Leonin ormar verovatno bi joj prijao: već je 90 odsto ispunjen vintidž stvarima.