Poljoprivrednici u Srbiji: Prilagođavanje klimatskim promenama je sigurnost, ne trošak

Poljoprivrednici koji su počeli da primenjuju mere prilagođavanja na klimatske promene uverili su se da donose rezultate, pre svega kvalitetniji i veći prinos, kao i da ulaganje u te mere nije pitanje isplativosti nego sigurnosti poljoprivredne proizvodnje.

Poljoprivrednik Vladan Đurić iz sela Porodin u opštini Žabari je u okviru projekta Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO) uveo sistem podzemnog navodnjavanja sa solarnim panelima koji, prema njegovim rečima, ima brojne prednosti.

„Potrošnja i gubici vode su manji, nema isparenja, kroz sistem se mogu ubaciti i vodotopiva đubriva, smanjuju se bolesti. Ovaj sistem rešava glavni problem u sušnim godinama kao što je ova, a to je nestašica vode u dubljim slojevima zemlje“, kazao je Đurić.

On je dodao da sistem ima garanciju 15-20 godina i da se svakako isplati. „Više nije problem koštanja, nego sigurnosti“, istakao je.

{image4}

Srbija se nalazi u regionu u kojem se klimatske promene dešavaju brže od globalnog proseka, sa sve češćom pojavom ekstremnih vremenskih događaja kao što su suše, poplave, oluje, grad, bolesti useva i životinja, što se odražava na proizvodnju hrane i ekonomsku stabilnost poljoprivrede.

Smanjenje rizika od katastrofa i održivija i otpornija poljoprivreda glavni su ciljevi projekta „Jačanje otpornosti sektora poljoprivrede na elementarne nepogode“, koji sprovodi FAO u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede i lokalnim partnerima, a finansira Evropska unija.

Koordinatorka projekta i terenski savetnik FAO-a Ljiljana Isić izjavila je za portal Zelena Srbija agencije Beta da su ciljna grupa projekta bili mali i srednji poljoprivrednici i da su mere birane tako da mogu da ih samostalno sprovode i kada se projekat završi.

„Obezbedili smo resurse, početnu opremu i znanje, kako da sagledaju problem, kako da ga reše i na koji način da nastave da primenjuju i šire mere“, rekla je Isić.

Projekat FAO-a je počeo da se sprovodi 2021. i traje do januara 2026. godine. Obuhvata uvođenja klimatskih promena i klimatski pametne poljoprivrede u zakonodavne akte i pravilnike, jačanje kapaciteta lokalnih samoupravama i njihovih programa subvencija, predavanja, praktičnu obuku poljoprivrednika i podizanje svesti o posledicama klimatskih promena.

U okviru projekta je 2023. godine u poljoprivrednim školama uveden novi izborni predmet, „Klimatske promene u poljoprivredi“, za koji postoji sve veće interesovanje.

U prvoj godini pet škola je uvelo ovaj predmet, sa 57 učenika. Naredne školske godine je 90 učenika u osam škola pohađalo te časove, a ove godine u 11 škola oko 300 đaka uči o uticajima klimatskih promena na biljni svet i domaće životinje, potencijalnim rizicima i merama adaptacije.

U projekat su uključene 23 opštine širom Srbije, savetodavne stručne službe, poljoprivredne škole, udruženja i zadruge.

U 16 opština je uspostavljeno 10 demonstracionih centara sa više desetina demo polja na kojima se primenjuju mere adaptacije na klimatske promene, kao što su kalcizacija, podrivanje zemljišta, podzemno navodnjavanje, korišćenje obnovljivih izvora energije, inovativni tretman biljaka, direktna setva.

Na području opština Žabari i Požarevac napravljeno je 60 demo polja sa ciljem da se poljoprivrednicima praktično pokaže kako da se bore sa sve većim klimatskim izazovima sa kojima se svakodnevno susreću, da usavrše proizvodnju i da ona postane održivija i otpornija.

Direktor Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Požarevac Bojan Stević izjavio je da su u Braničevskom okrugu zbog uticaja klimatskih promena prinosi poslednjih godina manji od očekivanih.

U razgovoru s novinarima koji su posetili Požarevac u organizaciji FAO, Stević je rekao da je dosadašnja primena mera prilagođavanja u tim opštinama donela dobre rezultate i da je odziv poljoprivrednika bio odličan.

„Mere kalcizacije doprinele su većem prinosu i boljem kvalitetu biljke. Podrivanje je prošle godine dalo 10 do 12 odsto bolje rezultate“, kazao je Stević, dodajući da će zvanični rezultati biti predstavljeni tri godine od početka primene mera.

U savetodavnoj službi u Požarevcu, dodao je, lokalni poljoprivrednici mogu da dobiju savete i da urade besplatnu kontrolu zemljišta u njihovoj laboratoriji, kao i da besplatno pozajme i koriste mehanizaciju koju je u okviru projekta dobila poljoprivredna škola „Sonja Marinković“.

Poljoprivrednici na raspolaganju imaju dva podrivača, koji služe za razbijanje plužnog đona i pripremu zemljišta, mašinu za kalcizaciju, za rasturanje krečnog materijala čime se poboljšava plodnost zemlje, kao i mašinu za postavljanje cevi za podzemno navodnjavanje.

{image3}

Na imanju škole primenjuju se i druge mere adaptacije, a postavljene su i dve manje solarne elektrane. Proizvedena struja se koristi u objektima za stočarstvo i za pumpu za podzemno navodnjavanje.

U projekat se pre dve godine uključio poljoprivrednik Zoran Živković iz sela Ćirkovac kod Požarevca.

Živković je prvo primenio mere podrivanja i kalcizacije na poljima ječma i pšenice čiji rezultat je, kako je rekao, bio bolji klas i krupnije zrno, a ove godine je odlučio da uvede i sistem za podzemno navodnjavanje na polju kukuruza.

„Retko ko se odlučuje da eksperimentiše, nego čeka da vidi kakvi će rezultati da budu kod drugih, ali sve više ljudi se interesuje“, kazao je Živković.