Prinosi suncokreta i kukuruza su u Srbiji zbog suše prepolovljeni, otkupne cene su minimalne, gubitak u proizvodnji je ogroman, pa ako se ne isplati drugi deo subvencije pre jesenje setve, protesti su neminovni, rekli su danas poljoprivrednici za Betu.
Poljoprivrednik Dragan Kleut iz Stajićeva kod Zrenjanina naveo je da je prinos suncokreta u proseku manji za 40 odsto, a da je otkupna cena sa 40 dinara po kilogramu podignuta samo na 50 dinara, iako je u okolnim zemljama od 65 do 70 dinara.
„Situacija u poljoprivredi je očajna, za suncokret nude akontnu cenu od 50 dinara po kilogramu, za pšenicu nešto više od 20, a za kukuruz 19 dinara. Šta ima da se kupi za 19 dinara po kilogramu“, upitao je Kleut.
Istakao je da je problem i to što je proizvodnja suncokreta skuplja od proizvodnje ostalih kultura.
Dobar rod suncokreta je, kako je rekao, oko četiri tone po hektaru, a u okolini Zrenjanina je od 500 kilograma po hektaru do 1,4 tone.
Kleut je rekao da je prepolovljen i rod kukuruza.
„Da ovako katastrofalna situacija traje jednu godinu, pa da se tešimo da ćemo nekako preživeti, nego traje već nekoliko godina. Vlast je obećala da će regulisati tržište, ali očigledno je da se otkupljivači dogovaraju o visini otkupnih cena i da se ponašaju monopolski jer svi nude istu cenu“, rekao je Kleut.
Dodao je da ima poljoprivrednika koji više ne mogu da izdrže gubitke u proizvodnji i planiraju da prodaju zemlju.
„Oni koji nemaju drugog rešenja, osim da ostanu u poljoprivredi, očekuju da bar dobiju drugi deo subvencije iako je i to ‘ništa’ u odnosu na predstojeće troškove jesenje setve, ali ako Ministarstvo to ne učini, izaći ćemo na proteste“, rekao je Kleut.
Naveo je da je, zbog loše poljoprivredne politike koja traje više godina, smanjen broj gazdinstava za više desetina hiljada i da su tome dosta doprinele mere aktuelnog ministra poljoprivrede Dragana Glamočića koji je meštanima ukinuo pravo prvenstva zakupa državne zemlje u korist „investitora“.
„Zbog toga pojedinci, bliski vlastima, zakupljuju na stotine hektara državne zemlje, pa će mali poljoprivrednici koji nisu mogli da zakupe džavnu zemlju u svojim mestima biti uništeni, a ostaće samo veliki investitori“, rekao je Kleut.
Poljoprivrednici koji nisu bliski vladajućoj Srpskoj naprednoj stanci, kako je rekao, ne mogu da prođu ni na konkursima za kupovinu nove mehanicacije uz subvenciju države.
Poljoprivrednik Miroslav Matković iz okoline Subotice rekao je da je prinos kukuruza u tom delu Vojvodine oko četiri tone po hektaru (dobar prinos je od deset do 12 i više tona po hektaru) i da za njega ima malo interesovanja čak i po ceni od samo 19 dinara po kilogramu.
„Ne smem ni da izračunam koliki ću minus imati u proizvodnji ratarskuh kultura“, rekao je Matković.
Istakao je da je netačno da prinosi sirka za vreme suše mogu biti do osam tona, kako je tvrdio ministar poljoprivrede, preporučujući ga kao alternativu kukuruzu u sušnim godinama.
„Na oglednim njivama sirka na ovoj suši prinos je ove godine do dve tone po hektaru. Kada sam pitao prodavce semena može li sirak da klija bez kiše, u prašini, rekli su mi da i njemu treba kiša. Ako sirku, koji ne može da zameni kukuruz, treba kiša, zašto bi ga sejali jer ako je ima, možemo da sejemo i kukuruz“, rekao Matković.
Jovica Jakšić koji je ove godine među retkim poljoprivrednicima koji imaju prinos suncokreta oko tri tone po hektaru, rekao je da, bez obzira na bolji rod, neće moći da pokrije troškove proizvodnje, računajući aktuelnu cenu suncokreta na berzi od oko 56 dinara dok je cena u okolnim zemljama 80 dinara po kilogramu.
On je kazao da je počela žetva kukuruza i da su prvi prinosi od dve-tri tone po hektaru, a da je još veći problem to što su i za tako male prinose svih ratarskih kultura, bagatelne otkupne cene.
Predsednik udruženja poljopriika „Stig“ Nedeljko Savić koji ima 60 hektara pod suncokretom i prinos do 2,8 tona po hektaru izračunao je da će, uzimajući u obzir trenutne akontne cene, biti u minusu tri miliona dinara.
On je rekao da u tom kraju još nije počela masovnija žetva kukuruza, ali da su prvi prinosi od četiri do pet tona što je upola manje od prinosa koji bi trebalo da donese neku zaradu.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.