Poljoprivrednici nezadovoljni odgovorima iz Ministarstva poljoprivrede: Izlazimo na proteste

Prenosimo odgovore koji su poslati Ujedinjenom udruženju poljoprivrednika Srbije u vezi sa sušom, isplatom 17.000 dinara po ha za sertifikovano seme, kao i svim ostalim njihovim zahtevima.

Nakon što su Ujedinjena udruženja poljoprivrednika Srbije uputila 3. septembra dopis Vladi Srbije, Skupštini Srbije i Ministarstvu poljoprivrede, u kojem su, između ostalog, tražili hitno donošenje mera za saniranje posledica suše, stigao im je odgovor iz Ministarstva poljoprivrede. Kako nam kažu, ništa konkretno im nije rečeno i zato je pitanje dana kada kreću u proteste.

„Naveli su nam odgovore za svaki zahtev na pola strane i to tako da sve kažu, a ništa ne kažu. Pročitao sam pet puta i ništa mi nije jasno“, kaže za Agroklub predsednik Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije Goran Filipović.

Dopis sa konkretnim zahtevima koji su pre dve više od dve nedelje uputili nadležnima, bio je, kako su tada rekli poljoprivrednici, upozorenje pred protest, ukoliko isti ne budu realizovani za 15 dana. Inicijativa za opstanak poljoprivrednika (deo Ujedinjenog udruženja poljoprivrednika, prim.aut.) je sinoć (17. septembar) održala vanrednu Skupštinu u Kisaču kako bi dogovorili dalje korake.

Ujedinjena udruženja poljoprivrednika: Hitne mere zbog suše ili protesti

“Mi kao Inicijativa smo odlučili da izađemo na proteste, tu nema više dvoumljenja. Skupština je donela jednoglasnu odluku, samo je pitanje datuma kad će se to desiti. Čekamo samo da se završi berba soje, suncokreta, kukuruza i da možemo svi na ulice”, navodi Filipović dodajući da će i Ujedinjena udruženja poljoprivrednika imati sastanak narednih dana istim povodom.

„Tada će se doneti odluka kada će svako pojedinačno udruženje izaći na proteste.“

Šta zahtevaju Ujedinjena udruženja?

U dopisu koji su Ujedinjena udruženja uputila nadležnima traži se hitno donošenje mera za saniranje posledica suše, odlaganje plaćanja poljoprivrednih kredita, isplata 17.000 dinara po hektaru za sertifikovano seme bez pravdanja računa, isplata svih neisplaćenih 18.000 dinara po hektaru i isplate po svim javnim pozivima do sada u 2024. godini.

„Ljudi nemaju novca za setvu, nemaju nafte. Od onoga što smo skinuli sa njiva, ništa se nismo razdužili. Ne tražimo da oni vraćaju naše dugove, mi smo to ili prolongirali ili tražili od banaka neka rešenja. Snalazimo se kako umemo“, navodi naš sagovornik.

Kako dodaje, zbog posledica koje je ostavila suša, usevi su drastično podbacili, što sada utiče na predsetvenu pripremu i predstojeću setvu.

„Nisu svi u istom problem, niti reonski, niti finansijski. Biće smanjene površine zasejanog, po meni, 30 do 40 odsto će biti manje zasejano. Onda će se pitati sledeće godine kada država ne bude imala žita, uljane repice, ječma“, kaže on i dodaje da zato traže isplatu 17.000 dinara po ha za seme bez pravdanja računa.

„Tražimo da se taj novac svima isplati do polovine ili do kraja oktobra, bez pravdanja računa za sertifikovano seme. Sada nam treba taj novac, ne do kraja godine. Neophodan nam je da možemo da uzoremo njive i da ih spremimo za setvu, inače ostaju u parlozima.“

Takođe, zahtev poljoprivrednika je i raspisivanje javnog poziv za sertifikovano seme, gorivo za poljoprivrednike bez akcize na benzinskoj pumpi, kao i rešavanje problema PIO poljoprivrednika. Ono na čemu uporno insistiraju su i uređenje tržišta, robni zapisi i formiranje javnih skladišta, kao i upis parcela po drugom osnovu.

Šta im je odgovoreno iz Ministarstva poljoprivrede?

Ujedinjena udruženja poljoprivrednika dostavila su redakciji Agrokluba dopis koji im je mejlom poslat 13. septembra iz kabineta ministra poljoprivrede Aleksandra Martinovića, a u vezi sa njihovim zahtevima. Navodimo koji su to tačno zahtevi poljoprivrednika i šta im je odgovoreno iz Ministrstva poljoprivrede. Odgovori su opširni, ali, smatramo, važni. 

Mere za saniranje suše

„Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donelo je Pravilnik o podsticajima za upravljanje rizicima kroz premiju osiguranja useva, plodova, višegodišnjih zasada, rasadnika i životinja, kao meru pomoći poljoprivrednicima u slučaju nepogoda i nastanka štete. Uslov da bi lice dobilo podsticaje po ovom osnovu, između ostalog, je da uplaćuje osiguranje od rizika nastanka štete kod društva za osiguranje, u skladu sa njihovim opštim i posebnim uslovima. U skladu sa ovim pravilnikom regresiraju se troškovi osiguranja i to od 40 odsto do 70 odsto od plaćene premije osiguranja.

Što se tiče proglašenja elementarne nepogode ona je propisana Zakonom o obnovi nakon elementarne i druge nepogode, koji je u nadležnosti Ministarstva za javna ulaganja (nekadašnja Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima). Ovim zakonom propisan je postupak obnove i pružanja pomoći građanima i privrednim subjektima koji su pretrpeli materijalnu štetu usled elementarnih nepogoda.

U toku godine, Ministarstvo za javna ulaganja vrši verifikaciju procene štete od elementarnih nepogoda koju su utvrdile komisije, koje obrazuju jedinice lokalne samouprave i priprema predloge mera Vladi, koja donosi državne programe pomoći i obnove, radi ublažavanja posledica.

Na osnovu ovog zakona donose se podzakonski akti kojima se propisuju bliži uslovi za utvrđivanje državnog programa pomoći za pojedine slučajeve.“

Odlaganje plaćanja svih poljoprivrednih kredita

„Narodna banka Srbije donela je odluku o reprogramu poljoprivrednih kredita, dana 7. oktobra 2022. godine (izmenjena 24. januara 2023. godine),  kojom je bio omogućen reprogram kredita fizičkim licima – nosiocima poljoprivrednih gazdinstava, preduzetnicima i pravnim licima, upisanim u RPG (uključujući i lica koja se bave otkupom i skladištenjem voća u hladnjači), tako da se dužnicima omogućavao grejs period u otplati njihovih obaveza prema banci u trajanju od šest do 12 meseci (u zavisnosti od toga za šta se opredele). U toku ovog perioda banka ne naplaćuje potraživanja po osnovu glavnice, ali naplaćuje ugovorenu kamatu. Zahtevi za reprogram podnosili su se do 30. aprila 2023. godine.

Prema podacima dobijenim od NBS, Narodna banka Srbije je 8. marta 2024. godine uputila dopis bankama, kojim je pozvala banke da u odnosu na navedene kategorije dužnika a naročito u odnosu na one dužnike koji su koristili reprogram u skladu sa odlukom, ponude ustupke kao što su dodatni grejs period ili produženje roka otplate, prilagođavajući uslove dužnikovom otplatnom kapacitetu (na osnovu sprovedene analize finansijskog položaja dužnika). Takođe, potrebno je da banke razmotre zahteve za olakšice, čak i ako analiza ne ukazuje na probleme, a dužnik im se ipak obrati sa zahtevom.

Zaključno sa julom 2024. godine odobrene su olakšice u ukupnom iznosu od 4,88 mlrd.dinara. Radi praćenja postupanja banaka u skladu sa navedenim dopisom, banke su dužne da poslednji izveštaj dostave sa stanjem na dan 31. decembra 2024. godine.“

Isplata 17.000 dinara po ha za sertifikovano seme bez pravdanja

„Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju propisani su regresi kao novčani iznosi koji se isplaćuju u određenom procentu ili apsolutnom iznosu za kupljenu količinu inputa za poljoprivrednu proizvodnju. Na sastancima i pregovorima koji su vođeni u prethodnom periodu sa poljoprivrednicima predočeno je da će se za kupljeno sertifikovano seme dostavljati računi.

Dakle, da bi podnosilac zahteva ostvario prava na regres za sertifikovano seme, uz zahtev mora podneti i račune za tu kupljenu količinu sertifikovanog semena, jer bi u suprotnom došlo do zloupotreba koje svi želimo da izbegnemo.“

Isplata svih neisplaćenih 18.000 dinara po ha i isplate po svim javnim pozivima do sada u 2024. godini

„Što se tiče javnih poziva raspisanih u toku 2024. godine, realizovani su u procentu od preko 98 odsto, osim poslednja dva raspisana javna poziva, a to su pozivi za premiju za mleko za drugi kvartal i za krave za uzgoj teladi, koji su trajali do kraja avgusta meseca i gde je počela obrada zahteva, te očekujemo da će biti rešeni svi administrativno ispravni zahtevi u najkraćem roku.“

Raspisivanje javnog poziva za sertifikovano seme

„Sporazumom o međusobnoj saradnji u oblasti poljoprivrede, koji je je potpisan između ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i predstavnika udruženja poljoprivrednika, usaglašeno je da će se doneti izmena Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju najkasnije do 15. oktobra 2024. godine, tako da će se najkasnije do kraja oktobra 2024. godine raspisati javni poziv za regres za sertifikovano seme u iznosu do 17.000 dinara po hektaru.“

Poljoprivrednici i Martinović potpisali sporazum: Šta je tačno dogovoreno?

Gorivo za poljoprivrednike bez akcize na benzinskoj pumpi

„Na osnovu informacija koje je ovo ministarstvo dobilo od NIS- a, trenutno ne postoji tehnička mogućnost realizacije projekta „Uvođenje plavog dizela“ (odnosno nema dovoljno slobodnih rezervoara na benzinskim stanicama).

Na osnovu dodatnih informacija dobijenih od NIS-a, maloprodajna mreža NIS-a sastoji se od 324 benzinske stanice na kojima se u skladu sa standardom poslovanja prodaju 4 vrste tečnih goriva koji su u ponudi stanovništvu, privredi i agro kupcima. Manje od 10 odsto mreže poseduje peti rezervoar i od navedenog broja najvećim delom se radi o gradskim i autoputskim stanicama, a ne objektima u seoskim sredinama.

Uvođenje “plavog dizela” po primeru iz okolnih zemalja bi značilo ugradnju dodatnih rezervoara na maloprodajnim objektima, što zahteva ishodovanje saglasnosti i dozvola identičnih kao za izgradnju nove benzinske stanice (izrada urbanističkog projekta, lokacijskih uslova, izrada projekta u cilju dobijanja građevinske dozvole, dobijanje saglasnosti MUP – a, dobijanje upotrebne dozvole i energetske licence).

Za sve navedeno potrebno je u idealnim uslovima u proseku godinu dana po lokaciji. S obzirom da se radi o izuzetno kompleksnom, zahtevnom i dugoročnom procesu neophodna su i značajna finansijska ulaganja. Takođe, na nekim objektima su ograničene prostorne mogućnosti za izradu dodatnih rezervoara i potrebno je rešavanje imovinskih pitanja.“

PIO poljoprivrednika

„Što se tiče ovog zahteva najpre ukazujemo da je tu podeljena nadležnost više ministarstava, kao i da zahtevi poljoprivrednika po ovom pitanju nisu jasni. Kada je u pitanju visina obaveza po osnovu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje koje bi trebalo da plaćaju poljoprivrednici, na osnovu izjašnjenja Ministarstva finansija, opredeljeni su na najnižem prihvatljivom nivou, imajući u vidu sledeće:

-za poljoprivrednike koji su obveznici poreza na prihode od samostalne delatnosti (preduzetnici – poljoprivrednici koji vode poslovne knjige i plaćaju porez na dohodak na oporezivu dobit) visina obaveze po osnovu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje utvrđena je na istom nivou kao i za druge preduzetnike koji obavljaju delatnost, vode poslovne knjige i plaćaju porez na oporezivu dobit;

– za ostale poljoprivrednike – utvrđena je u visini najniže mesečne osnovice za plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje;

– takođe, potrebno je primetiti da se jedino po osnovu obavljanja poljoprivredne delatnosti ne plaćaju doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje, ako je poljoprivrednik osiguran po drugom osnovu. Podsećamo i da se za zdravstveno osiguranje primenjuje isto pravilo, kada se ima u vidu da zdravstveno osiguranje svi osiguranici plaćaju samo po jednom osnovu (prioritetni osnovi su određeni zakonom).

Kada je u pitanju otpis duga, na sastancima koji su se do sada vodili sa poljoprivrednicima, predočeno im je da ne mogu da im se otpišu dugovanja prema PIO, i predočena im je mogućnost iz člana 73. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, da Poreska uprava može, na obrazloženi zahtev poreskog obveznika, u celosti ili delimično, odložiti plaćanje dugovanog poreza.

Odlaganje plaćanja dugovanog poreza se može odobriti na rate, ali najduže do 60 meseci, uz mogućnost korišćenja odloženog plaćanja do 12 meseci. Odlaganje plaćanja dugovanog poreza vrši se potpisivanjem sporazuma između Poreske uprave i poreskog obveznika (poljoprivrednika), odnosno rešenjem Poreske uprave.

Poljoprivredniku koji redovno izmiruje rate dospelih obaveza koje su odložene, uključujući i tekuće obaveze otpisuje se 50 odsto kamate koja se odnosi na taj dug plaćen u tom periodu. U situaciji kada poljoprivrednik i pre isteka roka plaćanja dugovanog poreza na rate isplati dugovani porez, otpisuje mu se 50 odsto kamate na taj dug.

U skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji doprinosi za obavezno socijalno osiguranje ne zastarevaju niti postoji osnov da se svim poljoprivrednicima otpišu dugovanja po osnovu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Pored navedenog, trebalo bi imati u vidu da je plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje uslov za ostvarivanje prava po osnovu socijalnog osiguranja (PIO i zdravstveno osiguranje) – što je princip koji se ne bi smeo narušiti u cilju očuvanja celine sistema obaveznog socijalnog osiguranja.“

Uređenje tržišta, robnog zapisa, javnih skladišta

„U skladu sa Sporazumom o međusobnoj saradnji u oblasti poljoprivrede, Vlada je donela Zaključak kojim je formirana radna grupe za koordinaciju aktivnosti unapređenja robno-tržišnog poslovanja poljoprivrednim proizvodima. Trenutno je u proceduri izmena ovog zaključka, u cilju proširenja sastava radne grupe sa predstavnicima poljoprivrednih udruženja. Odmah nakon usvajanja ovih izmena na Vladi, organizovaće se novi sastanak o čemu će članovi radne grupe biti obavešteni.“

Upis parcela po drugom osnovu

„Sporazumom o međusobnoj saradnji u oblasti poljoprivrede, usaglašeno je da će ovo ministartsvo u saradnji sa predstavnicima udruženja poljoprivednika najkasnije do kraja septembra 2024. godine utvrditi modalitet za rešavanje problema korišćenja poljoprivrednog zemljišta bez pravnog osnova, na kome nisu rešeni imovinsko pravni odnosi, a u svrhu ostvarivanja prava na podsticaje u poljoprivredi.

Radi realizacije ove tačke sporazuma Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donelo je Rešenje o obrazovanju Radne grupe za utvrđivanje modaliteta za rešavanje problema korišćenja poljoprivrednog zemljišta bez pravnog osnova, odnosno poljoprivrednog zemljišta na kome nisu rešeni imovinsko-pravni odnosi u cilju ostvarivanja prava na podsticaje u poljoprivredi.

Do sada su održana četiri sastanka ove radne grupe u cilju izrade Izjave o faktičkom korišćenju poljoprivrednog zamljišta, odnosno u cilju izmene Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, a na sastanku održanom dana 13. septembra 2024. godine poljoprivrednicima su predočeni rezultati dosadašnjeg rada. Čeka se njihovo izjašnjenje za dalji nastavak rešavanja ovog pitanja“, navodi se na kraju u dopisu Ministarstva poljoprivrede poslatog Ujedinjenim udruženjima poljoprivrednika.

Podsetimo, predstavnici Ujedinjenih udruženja poljoprivrednika (Udruženje poljoprivrednika Aradac, Udruženje poljoprivrednih proizvođača Subotice, Savez udruženja poljoprivrednika Banata i Inicijativa za opstanak poljoprivrednika Srbije, uz podršku Novoseljanskih paora, Banatske crnice Nova Crnja i Dolovačkih paora) sastali su se krajem jula ove godone sa predsednikom Vlade Srbije Milošem Vučevićem i ministrom poljoprivrede Aleksandrom Martinovićem. Tada je razgovarano o svim ovim zahtevima i problemima.

Naslovna fotografija: Maja Celing Celić/Mileta Slankamenac