Politiko: Šest pitanja koja će oblikovati nasleđe Fon der Lajen

Ključni izazovi sa kojima će se suočiti predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen do kraja svog mandata biće oživljavanje evropske industrije, odbrana pravila EU, klimatska kriza, jačanje bezbednosti i podrška Ukrajini, proširenje bloka i kako obezbediti novac za sve to.

Fon der Lajen ima još tri godine do završetka svog drugog petogodišnjeg mandata na čelu EK da učvrsti svoje nasleđe, što neće biti nimalo lako, piše briselski portal Politiko.

Kada je u pitanju proširenje Unije i približavanje Ukrajine, Moldavije i zemalja Zapadnog Balkana članstvu, Politiko navodi da će predsednica EK morati da pokaže da je pristupanje kredibilan proces pre nego što kandidati izgube strpljenje i potraže savezništva negde drugde. Poslednja zemlja primljena u EU bila je Hrvatska, 2013. godine.

Dosadašnji mandat Fon der Lajen obeležilo je upravljanje krizama, od pandemije kovida-19, rata u Ukrajini, skoka cena energije, do rata u Gazi.

U narednim godinama, piše portal, izazovi će se verovatno i dalje nagomilavati, uključujući konkurenciju iz SAD i Kine i predstojeće izbore u Francuskoj, Španiji, Italiji i Poljskoj koji bi mogli da preoblikuju EU.

Fon der Lajen će u svom govoru o stanju EU, 16. septembra, izložiti svoj plan za preostale godine mandata, nakon čega će morati da ga sprovede u delo.

Politiko navodi šest „potencijalnih glavobolja“ koje će verovatno definisati preostalo vreme Fon der Lajen na čelu EK.

Prvi izazov je zaustavljanje evropskog ekonomskog pada.

Bivši šef Evropske centralne banke Mario Dragi je u svom izveštaju o evropskoj konkurentnosti, koji je napravio na molbu Fon der Lajen, naveo da Evropa mora da ulaže dodatnih 800 milijardi evra godišnje da bi povećala produktivnost i rast ili će i zaostajati za SAD i Kinom.

Fon der Lajen je obećala da će Dragijevo upozorenje pretvoriti u industrijsku strategiju, ali su prepreke velike, navodi Politiko dodajući da se evropske kompanije suočavaju sa visokim cenama energije, fragmentiranim tržištem kapitala, složenom regulativom i sve snažnijom konkurencijom iz inostranstva.

Portal ukazuje i na visoku cenu zavisnosti evropskih kompanija od kineskih tržišta i lanaca snabdevanja i pritisak kineskih proizvođača električnih vozila, baterija, solarnih panela i čelika na evropske konkurente.

Status kvo u odnosima EU i Kine više ne može da opstane, a glavna dilema predsednice EK je kako održati kinesko tržište otvorenim a istovremeno sprečiti da prekomerni kapaciteti uruše industriju EU.

„To je delikatna ravnoteža. Previše konfrontacije moglo bi da pokrene štetan trgovinski rat, a premalo bi moglo da ostavi Evropu bez održive industrijske baze“, navodi Politiko.

Odbrana pravila EU od predsednika SAD Donalda Trampa drugi je izazov s kojim se suočava Fon der Lajen.

„Može li Fon der Lajen da obuzda velike tehnološke kompanije a da svaka evropska odluka o konkurenciji, podacima, digitalnom suverenitetu ili zaštiti dece na internetu ne postane transatlantska konfrontacija?“, piše Politiko.

Dodaje da su Zakon o digitalnim tržištima i Zakon o digitalnim uslugama u fazi sprovođenja, a kazne EU kompanijama Epl, Meta i Gugl su već razbesnele Vašington.

Trampa bi dodatno mogao da isprovocira plan predsednice EK da ograniči korišćenje društvenih mreža deci mlađoj od 13 godina.

Još jedan izazov biće sprovođenje Zelenog dogovora, koji je bio ključni projekat njenog prvog mandata. Ali usled jačanja desničarskih snaga širom EU i rasta nezadovoljstva jer zeleni propisi dodatno opterećuju evropsku industriju, Fon der Lajen je sada primorana da poništava politike koje je sprovela.

Dok se Evropa suočava s ekstremnim toplotnim talasima, požarima i rastućom klimatskom krizom, poljoprivrednici protestuju a industrija i vlade traže pojednostavljenje propisa.

„Ako Fon der Lajen previše oslabi Zeleni dogovor, rizikuje da izgubi kredibilitet kod građana i koalicionih partnera. Ako bude insistirala na ambicioznim pravilima, mogla bi da izazove jače političke reakcije“, navodi portal.

Četvrti izazov je odbrana Evrope i Ukrajine, izgradnja nezavisne odbrambene industrije i obezbeđenje finansijske i vojne podrške Ukrajini, kao i kredibilnih dugoročnih bezbednosne garancija.

Iako EU povećava izdvajanja za odbranu, podržava zajedničke nabavke i proširenje industrijskih kapaciteta, članice i dalje nisu saglasne koliko i kako treba trošiti.

Kada je u pitanju proširenje EU, Politiko navodi da politička podrška procesu nije isto što i spremnost za prijem novih članica.

Zemlje kandidati i dalje moraju da završe teške reforme u oblasti vladavine prava, korupcije i nezavisnosti pravosuđa, a članice EU brinu o troškovima proširenja, budućim potrebama za finansiranjem i funkcionisanju institucija sa više od 30 članova.

„Fon der Lajen mora da pokaže da je pristupanje i dalje verodostojan proces a ne obećanje koje se stalno odlaže, pre nego što zemlje u čekaonici EU izgube strpljenje i potraže savezništva na drugoj strani“, piše briselski portal.

Na kraju, koje od ovih „glavobolja“ će Fon der Lajen zaista moći da „leči“ zavisi od narednog dugoročnog budžeta EU.

Komisija je predložila gotovo dve hiljade milijardi evra za period 2028-2034, ali pojedine članice, uključujući Nemačku, Švedsku, Dansku i Holandiju, smatraju da je budžet previsok.

Te zemlje takođe smatraju da sredstva treba preusmeriti na odbranu, inovacije i industriju, dok druga grupa zemalja, među kojima su Italija, Grčka, Poljska i Španija, žele više novca za poljoprivredu i koheziju.

Novi budžet EU mora da stupi na snagu 1. januara 2028. godine, ali dogovor mora biti postignut znatno ranije, posebno imajući u vidu da se naredne godine održavaju izbori u nekim od najvećih članica EU, Francuskoj, Italiji, Španiji i Poljskoj.

„Što smo bliži 2027. godini, domaće politike će više dominirati razgovorima i biće teže da se obezbedi jednoglasnost u Savetu i saglasnost Evropskog parlamenta“, navodi Politiko.