Evropska komisija, nakon što je parlament Srbije izmenio kontroverzne zakone, sada traži način da podstakne Beograd da nastavi reforme i prestane da nazaduje u demokratiji, rekli su zvaničnici EU za Politiko od kojih su neki ipak skeptični u vezi napretka evrointegracija zemlje i otvaranja novog klastera u pregovorima.
Skupština Srbije prošle nedelje je izglasala izmene tzv. Mrdićevih zakona za koje su međunarodni pravni eksperti upozoravali da potkopavaju nezavisnost pravosuđa i slabe borbu protiv organizovanog kriminala.
Međutim, planovi EU u vezi Srbije biće odloženi nakon što je predsednik Aleksandar Vučić za vikend najavio da planira da podnese ostavku i raspiše izbore.
Šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Fridrih Merc sreli su se sa Vučićem na samitu EU-Zapadni Balkan u Tivtu početkom meseca i razgovarali o mogućnosti da Beograd bude „nagrađen“ ako napravi potpuni zaokret u vezi zakona nespojivih sa članstvom u EU, rekla su dva zvaničnika EU za Politiko.
„Postoji opšti osećaj da ne bi trebalo da potpuno ‘izgubimo’ Srbiju“, rekao je jedan zvaničnik dodajući da je važno da zemlja nastavi da se angažuje u pristupnom procesu i ohrabri da sprovodi reforome, iako se neće skoro pridružiti EU.
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos razgovarala je sa predsednicom Skupštine Srbije nakon izmena zakona „o sledećim koracima da Srbija krene napred na putu ka EU“.
Međutim, Vučić je za vikend na mitingu vladajuće Srpske napredne stranke najavio ostavku i Srbija će ići na izbore.
Kako piše Politiko, uprkos dugotrajnim protestima i nezadovoljstvu javnosti zbog optužbi za korupciju, očekuje se da će se Vučić kandidovati za premijera.
„Iz onoga što smo čuli nije jasno ko će biti… kandidati na budućim izborima“, rekla je portparolka Komisije Paula Pinjo.
Srbija, koja je kandidat za EU od 2012, upozorena je da bi mogla da izgubi više od milijardu evra finansiranja zbog demokratskog nazadovanja i bliskih odnosa sa Rusijom.
EU je najveći pružalac finansijske pomoći Srbiji koja je, po podacima vlade u Beogradu, od EU od 2000. dobila više od sedam milijardi evra fondova i investicija.
Srbija se sada trudi da u narednim nedeljama otvori treći od šest pregovaračkih klastera. Otvaranje tog klastera Komisija je preporučila još pre nekoliko godina.
Ambasador Srbije u EU i vođa tima za pristupanje Danijel Apostolović rekao je da je zemlja usvojila set pravosudnih zakona potpuno usklađenih sa preporukama Venecijanske komisije i da bi otvaranje klastera tri koji se odnosi na konkurentnost i inkluzivni rast bilo važno i za Srbiju i za EU.
„To bi označilo prekretnicu u procesu pristupanja Srbije i konačno nam omogućilo da izađemo iz začaranog kruga u kojem smo godinama zarobljeni“, rekao je Apostolović.
Diplomate iz dve prestonice EU skeptične prema napretku Srbije međutim upozoravaju da je otvaranje novog klastera u pregovorima malo verovatno.
„Povratak na početak ispravljanjem štete koju ste naneli je minimum, to ne može da bude dovoljno da zaslužite nagradu“, rekao je jedan diplomata za Politiko.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.