Dok su evropski lideri u subotu žurno pokušavali da odgovore na naglo eskalirajući sukob na Bliskom istoku, nakon što su SAD i Izrael pokrenuli vazdušne udare na Iran, kriza je razotkrila pukotine unutar Evrope, ali i preko Atlantika, piše portal Politiko.
Američke i izraelske snage pogodile su iranske ciljeve rano u subotu, nakon što su nuklearni pregovori sa Teheranom zapali u ćorsokak. Iran je potom uzvratio napadima širom regiona, što je dovelo do poremećaja u vazdušnom saobraćaju i podizanja borbene gotovosti u više država Persijskog zaliva, uz strah od šireg regionalnog sukoba na Bliskom istoku.
Brisel je brzo zauzeo oprezan ton. Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas upozorila je na mreži Iks da je situacija „krajnje opasna“, dok je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen naglasila da je „od presudne važnosti“ sprečiti dalju eskalaciju. Predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola takođe je pozvala na uzdržanost.
Međutim, na nacionalnom nivou, poruke iz Evrope znatno su manje jedinstvene. U zajedničkoj izjavi, Francuska, Nemačka i Ujedinjeno Kraljevstvo istakli su da „nisu učestvovali u udarima“ SAD i Izraela, dok su istovremeno osudili iranske protivnapade i pozvali Teheran da se okrene „pregovaračkom rešenju“.
Britanski premijer Kir Starmer sledio je tu liniju balansiranja, rekavši da Velika Britanija „nije imala nikakvu ulogu“ u udarima, ali je i osudio „odvratni režim“ u Iranu i naglasio da je „primarni cilj“ Vašingtona da spreči Teheran da dođe do nuklearnog oružja. Starmer je dodao da su britanski avioni već u vazduhu u okviru koordinisanih regionalnih odbrambenih operacija.
Španski premijer Pedro Sančes, međutim, osudio je američko-izraelsku operaciju kao „jednostranu vojnu akciju“ koja rizikuje stvaranje još neprijateljskijeg globalnog poretka. Češki premijer Andrej Babiš zauzeo je suprotan stav, poručivši da Prag „stoji uz svoje saveznike“ i upozorivši da iranske nuklearne ambicije i njegova „podrška terorizmu“ predstavljaju pretnju Evropi.
Nordijski i istočnoevropski lideri zauzeli su bezbednosno orijentisan pristup. Švedski premijer upozorio je na „ozbiljnu eskalaciju“ i naglasio da je u interesu Evrope da Teheran „nikada ne bude u stanju da razvije nuklearno oružje“, uz poziv na uzdržanost i poštovanje međunarodnog prava. Poljski premijer Donald Tusk rekao je da Varšava pažljivo prati situaciju i priprema se za „različite scenarije“, dodavši da su poljski građani, uključujući osoblje ambasade u Teheranu, bezbedni.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski zauzeo je stav bliži Vašingtonu, pohvalivši odlučnost SAD i poručivši da „kadgod postoji američka odlučnost, globalni kriminalci slabe“, što je oceniokao jasnu poruku koja bi trebalo da odjekne u Moskvi.
Evropski stav, naročito Francuske, Nemačke i Britanije, izazvao je oštru reakciju američkog senatora Lindzija Grejema, bliskog saveznika američkog predsednika Donalda Trampa, što dodatno naglašava geopolitičke tenzije koje se sada šire preko Atlantika.
„Blago rečeno…. razočaran sam zajedničkom izjavom“, napisao je Grejem na mreži Iks, optuživši Zapadnu Evropu da je „patetično omekšala“ i pozvavši evropske lidere da podrže napore za suprotstavljanje režimu u Teheranu. Iranskom narodu poručio je da je Tramp „čuo njihove vapaje“ i da je „pomoć stigla u velikoj meri“.
Ovakav neuobičajeno oštar rečnik pokazuje koliko kriza na Bliskom istoku brzo postaje stvarni test transatlantskog jedinstva, dok evropske prestonice pokušavaju da izbalansiraju podršku Vašingtonu pozivima na deeskalaciju, ocenuje Poitiko.
Brisel sada prelazi u krizni režim, nižu se hitni sastanci širom Evrope i u okviru multilateralnog sistema.
Usred ovih geopolitičkih potresa, evropski zvaničnici se pripremaju za suočavanje koje bi u narednim danima i nedeljama moglo dodatno da optereti zapadno jedinstvo, zaključuje se u tekstu
Daj svoj stav!
Argumentuj, budi korektan — ili pročitaj tuđe stavove.