Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen uoči današnjeg obraćanja ambasadorima EU, na meti je sve glasnijih kritika diplomata koji tvrde da prelazi granice svojih ovlašćenja i govori o pitanjima za koja, po njihovom mišljenju, nije nadležna.
Devet diplomata, zvaničnika i poslanika iz različitih delova EU rekli su za briselski portal Politiko da su neke prestonice nezadovoljne načinom na koji je Fon der Lajen reagovala na početak rata na Bliskom istoku, diplomatske napore u vezi s Gazom i na pitanje proširenja EU.
Diplomate su pohvalile liderstvo Fon der Lajen u vezi sa Ukrajinom i tokom pandemije kovida-19. Međutim, kada je reč o složenoj politici na Bliskom istoku, ili o izuzetno osetljivom pitanju proširenja EU, tvrde da je predsednica Komisije javno iznosila stavove, poput očigledne podrške promeni režima u Iranu, koji prevazilaze zajednički stav država članica, navodi Politiko.
Politiko dodaje da je to razumljivo jer je diplomatija EU spor i mukotrpan proces u kojem 27 prestonica mora da se usaglasi oko često vrlo suzdržanog jezika kako bi se objavila zajednička izjava. Ali, osoba kojoj su države članice poverile zadatak da artikuliše njihov zajednički stav jeste visoka predstavnica za spoljnu politiku Kaja Kalas, koja je jednom nogom u Komisiji, a drugom u Savetu, dodaje se.
Komisija međutim odbacuje kritike i insistira da Fon der Lajen obavlja svoj posao kako treba. Predsednica pokazuje „političko liderstvo u spoljnoj politici Komisije“ u skladu s ugovorima EU, rekao je portparol Komisije. „Kontakti s drugim svetskim liderima sastavni su deo odgovornosti predsednice Fon der Lajen, bilo bilateralno, multilateralno ili kroz inicijative koje predvodi EU, poput događaja u okviru Global gejtveja (Global Gateway)“, velike investicione inicijative EU unije za podsticanje ulaganja u održivu infrastrukturu širom sveta.
Ipak, ukazuje Politiko, nezadovoljstvo zbog spoljnopolitičkih stavova Fon der Lajen biće u pozadini godišnje konferencije ambasadora koja je počela danas u Briselu,“To je tema o kojoj se šapuće u pozadini“, rekao je jedan visoki diplomata EU za portal.
Poslanici, koji za razliku od diplomata, mogu javno da govore, kažu da napetost između izvršne vlasti EU, Evropske službe za spoljne poslove i Saveta raste i da vodi ka raspletu. „Moramo da odlučimo da li želimo institucionalnu promenu… odnosno da li želimo da Komisiji damo više funkcija u spoljnoj politici“, rekao je Načo Sančes Amor, španski poslanik iz grupe Socijalista i demokrata.
Politiko navodi da Savet ima jedan zahtev prema fon der Lajen uoči martovskog sastanka lidera EU – da nacionalne vlade budu uključene u izradu Evropske bezbednosne strategije, koju Komisija trenutno priprema. Prestonice žele da Kalas učestvuje u tom procesu, konkretno tako što bi bila zadužena za prikupljanje poverljivih procena pretnji koje će ući u dokument, rekao je visoki diplomata.
U međuvremenu, zemlje EU će nastojati da održe proces proširenja na pravom putu, uprkos zahlađenju odnosa između Saveta i Komisije. Diplomate su odbacile ideju „obrnutog proširenja“, koja bi ubrzala članstvo Ukrajine. Umesto toga, sada se radi na tome da naredna tri predsedavanja EU budu usmerena na prijem novih članica, s ciljem da pregovori sa Ukrajinom budu završeni do kraja 2027.
Tačno je da su evropske prestonice pružile fon der Lajen veliku podršku dok je postepeno sticala više moći nego bilo koji njen prethodnik. Ali kako se njen diplomatski angažman sve više širi, neki u tome vide jasan signal upozorenja – potrebu da se zaštite nadležnosti nacionalnih država, zaključuje Politiko.
Šta vi mislite?
Uključite se u diskusiju ili pročitajte stavove drugih čitalaca.