Politička preuzimanja u kulturi: SNS kadrovi na čelu Opere

Narodno pozorište u Beogradu prolazi kroz značajne kadrovske promene na rukovodećim pozicijama, koje su praćene političkim konotacijama. Među glavnim vestima je postavljenje mecosopran Ljubice Vraneš za novu umetničku direktorku Opere Narodnog pozorišta. Ona dolazi na mesto basa Dragoljuba Bajića, koji je početkom maja izabran za umetničkog direktora Opere, a zatim je odlukom Vlade Srbije od 3. jula unapređen u v.d. upravnika Narodnog pozorišta.

Ljubica Vraneš, solista Opere Narodnog pozorišta, istovremeno je i poslanik Srpske napredne stranke (SNS) u Skupštini Srbije, gde je aktivna u više odbora, uključujući Odbor za kulturu i informisanje. Njeno učešće na javnim stranačkim manifestacijama i javni bojkot podrške studentskim protestima dodatno naglašavaju političku dimenziju njenog imenovanja, što bi mogao biti izazov s obzirom na to da su Orkestar i Hor Narodnog pozorišta podržavali blokade.

Dragoljub Bajić, koji je prvi operski pevač na čelu Narodnog pozorišta, takođe je istaknuti član SNS-a. Njegovo imenovanje usledilo je nakon ostavke prethodnog umetničkog direktora Opere, Nikole Mijailovića, koji je, prema navodima, podneo ostavku zbog neslaganja sa uticajem SNS-a na umetnost. Nakon Mijailovića, kratko je na toj poziciji bio i svetski poznati bariton Željko Lučić.

Ovakva kadrovska rešenja deo su šireg trenda, koji ukazuje na to da je veći deo vrha Narodnog pozorišta „okupiran“ kadrovima bliskim vladajućoj stranci. Dodatnu kontroverzu unosi i imenovanje Dragoslava Bokana, reditelja sporne biografije i bliskog SNS-u, za predsednika novog Upravnog odbora Narodnog pozorišta.

Istovremeno, pojavile su se spekulacije o ostavci upravnika Narodne biblioteke Srbije, Vladimira Pištala, koji je nedostupan za medije. Iako zvanično potvrde nema, nezvanično se govori o njegovoj navodnoj „nedovoljnoj javnoj lojalnosti“ SNS-u. Kao mogući „naslednik“ pominje se Jasmina Ninkov, aktuelna direktorka Biblioteke grada Beograda, koja je takođe imala kontakte sa Demokratskom strankom u prošlosti.

Ove promene sugerišu intenzivno političko kadroviranje u ključnim kulturnim institucijama, postavljajući pitanje o budućem pravcu umetničkih i kulturnih politika.