Evropska komisija se mesecima suočava sa optužbama o načinu finansiranja nevladinih organizacija (NVO), koje su navodno plaćane da lobiraju i pokreću kampanje u korist klimatske politike EU. Iako Komisija kategorički odbacuje tvrdnje o „tajnim ugovorima“, najavljuje stroža pravila za veću transparentnost.
Spor je eskalirao nakon izveštaja nemačkog lista „Velt am Zontag“ o navodnim tajnim ugovorima, uključujući onaj sa ekološkom NVO ClientEarth, kojoj je, navodi se, plaćeno da podnese tužbe protiv termoelektrana na ugalj i da radi na podsticanju napuštanja uglja. Poslanica Evropskog parlamenta Monika Holmajer (CSU) izrazila je zabrinutost da su EU sredstva korišćena za „radikalne projekte“ i nasilne proteste.
Evropski revizorski sud je takođe ukazao na nedovoljnu transparentnost, ali nije pronašao dokaze o favorizovanju NVO koje podržavaju političku agendu Komisije.
Evropska komisija insistira na transparentnosti, tvrdeći da su podaci o finansiranju javni. Istovremeno, najavila je da ubuduće neće biti dozvoljeni sporazumi koji podržavaju lobiranje kod zvaničnika EU, te da će NVO morati da budu transparentnije o svojim finansijerima.
Dok poslanici Zelenih i SPD-a brane finansiranje NVO kao ključno za „živu, dinamičnu civilnu sferu“ i protivtežu industrijskom lobiju, neki analitičari sugerišu da je reč o kampanji konzervativaca u Evropskom parlamentu, uoči pregovora o budžetu, s ciljem smanjenja podrške civilnom društvu, posebno u oblasti zaštite klime.
Daj svoj stav!
Još nema komentara. Napiši prvi.