Planeta u plamenu: Tiho umiranje životinjskog sveta

U trenutku kada sateliti svakodnevno beleže hiljade vatrenih tačaka širom planete, svet se suočava sa jednom od najgorih sezona požara u savremenoj istoriji. Do juna 2025. godine, više od 102 miliona hektara zemljišta već je izgorelo, što je površina veća od teritorije Egipta. Ova brojka, iako šokantna, ne predstavlja kraj – sezona požara je tek ušla u svoj najintenzivniji period. U poređenju sa prethodnim godinama, trend je jasan: planeta gori sve više i sve češće. Tokom 2023. godine, požari su zahvatili gotovo 400 miliona hektara, dok je 2024. zabeležila 388 miliona. Iako je trenutna cifra za 2025. manja, ona obuhvata samo prvu polovinu godine, što ukazuje na mogućnost da će ova godina nadmašiti sve prethodne rekorde.

Najveći deo ovog gubitka dolazi iz Afrike, gde je već izgorelo više od 53 miliona hektara. Azija, Južna Amerika, Australija i borealne šume severne hemisfere – uključujući Rusiju, Kanadu i Sjedinjene Američke Države – takođe beleže razorne požare. U Latinskoj Americi, posebno u Amazoniji i Boliviji, požari su uništili ogromne površine tropskih prašuma, dok je Brazil sam odgovoran za više od 40% ukupnog gubitka tropskih šuma u 2024. godini.

Ono što ovu krizu čini još ozbiljnijom jeste činjenica da su požari po prvi put postali glavni uzrok gubitka tropskih šuma, pretekavši poljoprivredu i seču. U 2024. godini, izgubljeno je 6.7 miliona hektara primarne tropske šume – područja koja su ključna za skladištenje ugljen-dioksida, očuvanje biodiverziteta i regulaciju klime. Ova cifra predstavlja povećanje od 80% u odnosu na prethodnu godinu i označava prekretnicu u borbi protiv deforestacije. Gubitak šuma nije samo ekološki problem – on je direktna pretnja opstanku miliona vrsta koje zavise od ovih staništa.

Iako je teško precizno izračunati broj životinja koje stradaju u požarima, naučnici upozoravaju da su posledice katastrofalne. Mnoge vrste gube svoja staništa, migracije su poremećene, a lokalna istrebljenja postaju sve češća. Posebno su ugrožene vrste koje zavise od gustih šumskih krošnji, poput lenjivaca, ptica tropskih šuma, jaguara i orangutana. Insekti, koji čine osnovu mnogih ekosistema, takođe su pogođeni, što dodatno destabilizuje lanac ishrane.

Požari ne samo da uništavaju šume, već i oslobađaju ogromne količine ugljen-dioksida. U 2024. godini, emisije iz požara premašile su 3.1 gigatonu CO₂ – više nego što Indija emituje iz fosilnih goriva za celu godinu. Ovaj fenomen stvara začarani krug: klimatske promene dovode do suša i toplijih temperatura, što pogoduje požarima, koji zatim dodatno pogoršavaju klimatske promene. Ova petlja, poznata kao klimatsko-vatrena povratna sprega, postaje sve izraženija i opasnija.

U borealnim šumama Kanade i Rusije, koje su nekada bile stabilni klimatski regulatori, požari su uništili milione hektara drvenastog pokrivača, oslobađajući milijarde tona CO₂. Ove regije sada postaju izvori emisija, umesto da apsorbuju ugljenik, što dodatno destabilizuje globalni klimatski sistem.

Dok se svet suočava sa ovim izazovima, međunarodne inicijative za očuvanje šuma i borbu protiv klimatskih promena deluju nedovoljno i sporo. Više od 140 zemalja potpisalo je deklaraciju u Glazgovu 2021. godine, obećavajući da će zaustaviti i preokrenuti gubitak šuma do 2030. godine. Međutim, podaci iz 2024. i 2025. godine pokazuju da smo daleko od tog cilja.

U trenutku kada požari postaju svakodnevna realnost, a šume nestaju brže nego ikada, pitanje više nije da li ćemo reagovati – već da li ćemo reagovati na vreme. Jer dok plamen guta poslednje ostatke netaknute prirode, svet se približava tački bez povratka.