Od 130.000 kompanija u Srbiji, samo njih 20.000 izvozi, zbog čega je važno da stvore uslovi da se njihov broj poveća, ali i da se poboljša pristup tržišti EU, na koje srpski privrednici trenutno plasiraju više od 60 odsto izvoza, rečeno je na otvaranju treće godišnje konferencije „Međunarodna ekonomska pozicija Srbije – MEPS 2026: Potencijali za veće učešće u globalnoj ekonomiji“ u Privrednj komori Srbije (PKS).
Otvarajući dvodnevni skup, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u PKS Bojan Stanić naveo je da je eksterna pozicija Srbije stabilnija i bolja nego u prethodnom periodu.
Stanić je podsetio da je za devet meseci ove godine u Srbiji zabeležen rast izvoza od devet odsto, dok je uvoz porastao za oko pet odsto.
„Time je smanjen deficit u spoljnoj trgovini robom, što je direktno pozitivno doprinelo privrednom rastu, koji nije bio oslonjen samo na infrastrukturne projekte i ličnu potrošnju. Strane direktne investicije (SDI) ostale su na sličnom nivou kao prošle godine, dok je izvoz usluga porastao za oko sedam odsto, čime nastavljamo da ostvarujemo visoki suficit u razmeni usluga sa svetom“, kazao je Stanić.
Prema njegovim rečima, potrebna su veća ulaganja u srednja preduzeća sa domaćim kapitalom.
„Ona predstavljaju ključnu kariku domaće privrede, jer rade kao dobavljači velikih kompanija, a istovremeno ih snabdevaju mikro i mala preduzeća“, precizirao je Stanić.
On je upozorio i da je pozicija Srbije u ovoj godini slabija, najviše zbog stagnacije i zastoja u procesu evrointegracija.
„Zemlje regiona koje su u sličnoj poziciji su Bosna i Hercegovina i Severna Makedonija, imajući u vidu da se Crna Gora i Albanija približavaju EU“, rekao je Stanić.
Ukazao je i da je Crna Gora lider, za kojom sledi Albanija, kao i Moldavija i Ukrajina koje su dobile mapu puta za priključivanje EU.
„Mi moramo u srednjem roku obezbediti pristup EU tržištu, imajući u vidu da je to najznačajnije tržište za nas gde realizujemo više od 60 odsto izvoza“, kazao je Sranić.
Dodao je i da se Srbija suočava sa izazovima i na operativnom nivou poput izostanka razumevanja Brisela za problem ograničenja boravka u EU profesionalnim vozačima u kamionskom transportu, a dodatni rizik predstavljaju i najavljene protekcionističke mere EU koje bi mogle pogoditi izvoz hibridnih vozila koja se proizvede u kragujevačkoj fabrici Stelantis.
Stanić je podsetio i da poziciju Srbije ugrožava i pitanje energetike, jer je zavsna od uvoza fosilnih goriva.
„Pitanje NIS-a ostaje važno međunarodno pitanje. Iako imamo produžetak operativne licence, politička pomeranja i predstojeći izbori za Američki kongres mogu uticati na dalju spoljnu politiku SAD i perspektivu daljeg produženja licence“, rekao je on i naveo da vrlo brzo mora da počne i planiranje naredne grejne sezone.
Stanić je kazao da Srbiju 20. novembra očekuje nova objava agencija Fič (Fitch Ratings) o oceni kreditnog rejtinga.
„Nadamo se da će kreditni rejting biti u najmanju ruku očuvan. To bi bila zvanična potvrda međunarodnih agencija da se Srbija učvrstila u grupi zemalja sa investicionim rejtingom, što šalje snažan signal investitorima da ne postoji rizik od naglih promena ekonomskih okolnosti“, zaključio je Stanić.
Naučni saradnik Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu Filip Bugarčić ocenio je da je ključno da Srbija ima solidne ekonomske pokazatelje i rast izvoza.
„Međutim, u narednom periodu biće izazovno kako unaprediti strukturu naše privrede u kontekstu izvoza i kako povećati dodatnu vrednost naše privrede koja bi omogućila dalje ubrzanje ekonomskog rasta i razvoja, kao i prodor na različita tržišta na kojima možemo ostvariti veću dodatnu vrednost naše privrede, ali i plasirati naše usluge“, kazao je on.
Rukovodilac Centra za strateške analize, analitiku, planiranje i publikacije PKS Jelena Vasić naglasila da od više od 130.000 privrednih društava u Srbiji, samo njih 20.000 izvozi.
„Na nama je da u narednom periodu pronađemo način da se firme čak i prvi put upuste u izvozne ili spoljnotrgovinske poslove u narednom periodu, a zatim da vidimo šta je to što je firmama potrebno da u kontinuitetu nastave da budu uspešni izvoznici“, rekla je Vasić.
Ona je navela da je potrebno utvrditi šta je to potrebno domaćim firmama izvoznicima od informacija, istraživanja i analitike kao pomoć za nastup na stranim tržištima.
Konferencija je okupila predstavnike privrede, domaćih i međunarodnih institucija i akademske zajednice kako bi se razmotrili aktuelni izazovi i mogućnosti za jačanje međunarodne konkurentnosti srpske privrede.
Danas će se na konferenciji razmatrati institucionalna podrška internacionalizaciji privrede, iskustva kompanija koja posluju na stranim tržištima i mogućnosti za unapređenje izvoza.
U okviru interaktivnog programa „Kafić sveta“ (World Café), učesnici će imati priliku da razmene iskustva i razgovaraju o potencijalima za poslovanje na tržištima Evrope, Azije i Australije, Afrike, Severne i Južne Amerike.
Drugog dana konferencije, u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu, planirani su razgovori o konkurentnosti Srbije u digitalnoj ekonomiji, razvoju onlajn trgovine i njenom položaju u međunarodnim trgovinskim i investicionim tokovima.
Biće reči o tome kako promene u globalnim trgovinskim tokovima, geopolitičke neizvesnosti i transformacija međunarodnih ekonomskih odnosa otvaraju nova pitanja o položaju Srbije u globalnoj ekonomiji.
Organizatori su ukazali da su za domaće kompanije posebno značajne mogućnosti za diversifikaciju izvoza, bolje korišćenje trgovinskih sporazuma, pristup novim tržištima i uključivanje u međunarodne lance vrednosti.
Organizator konferencije je PKS, u saradnji sa Institutom ekonomskih nauka.
Konferencija je podržana u okviru projekta „Efikasnije javne nabavke i održivi lanci snabdevanja (ESG) za unapređenje konkurentnosti“, koji finansira Švedska, a sprovodi NALED.
Podrška je obezbeđena i kroz aktivnosti Komorskog investicionog foruma Zapadnog Balkana (WB6 CIF), u okviru projekta koji finansira Evropska unija, kao i kroz aktivnosti Evropske mreže preduzetništva (EEN).
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.