Petnaestogodišnji učenici u Evropskoj uniji pokazuju nedovoljno dobre rezultate u sva tri ključna područja primene znanja i sve više zaostaju za učenicima u ostalim razvijenim zemljama, pokazuje analiza rezultata najnovijeg testiranja PISA, obavljenog prošle godine, koju je upravo objavila EU.
„Nalazi EU pokazuju da učenici postižu nedovoljno dobre rezultate u sva tri ključna područja: 33,9 odsto u matematici, 31,3 odsto u čitanju i 25,9 odsto u prirodnim naukama“, navodi Komisija koja je u ponedeljak objavila rezultate analize, prenosi agencija HINA iz Brisela povodom rezultata Programa OECD za međunarodnu procenu znanja i veština učenika (PISA) objavljenih 8. septembra.
To testiranje koje se sprovodi svake treće godine, ne proverava znanje prema određenom školskom nastavnom planu i programu, već meri koliko dobro učenici primenjuju školsko znanje u praktičnim, svakodnevnim situacijama. Sprovodi se pomoću računara programom koji težinu pitanja prilagođava odgovorima učenika.
Rezultati najnovijeg, prošlogodišnjeg testiranja pokazuju da jedan od tri učenika u EU postiže nedovoljno dobre rezultate u čitanju ili matematici, a jedan od četiri u razumevanju prirodnih nauka.
Izvrsnost takođe opada: udeo najuspješnijih učenika u Uniji 2025. iznosi 4,8 odsto u čitanju, 6,4 odsto u prirodnim naukama i 6,8 odsto u matematici, što je znatno ispod cilja EU za 2030. od najmanje 12 odsto u svakom području.
Nijedna država članica EU nije dostigla taj cilj u čitanju i prirodnim naukama, dok su ga u matematici dostigle svega dve – Estonija i Poljska.
To znači da se EU sve više udaljava od svog cilja smanjenja nezadovoljavajućih obrazovnih rezultata na manje od 15 odsto za svako područje do 2030, navodi Komisija.
Manje od jednog od deset učenika postiže najbolje rezultate u bilo kojem od tih područja.
Čitalačka, matematička i pismenost u prirodnim naukama u EU znatno su se smanjile od 2015. godine, te EU i dalje zaostaje za drugi naprednim zemljama.
Rezultat pokazuje i velike izazove povezane s ravnopravnošću. Učenici u nepovoljnom društvenom položaju imaju oko četiri puta veću verovatnoću da će postići slabe rezultate u prirodnim naukama od učenika u povoljnom položaju, dok je verovatnoća da će učenici u povoljnom položaju biti među najuspešnijima oko osam puta veća.
U analizi se navodi „digitalna distrakcija“ – previše pažnje za korišćenje pametnih telefona i sličnih uređaja, nekritičko korišćenje veštačke inteligencije, smanjena angažiovanost roditelja i stalni nedostatak učitelja kao razlozi za slabije rezultate učenika.
Po razumevanju prirodnih nauka učenici iz Hrvatske su ostvarili 476 bodova, šest manje od proseka OECD-a i zauzela 33. mesto među 91 zemljom. Oko 25 odsto hrvatskih učenika nije dostiglo osnovni nivo, a na najvišim nivoima je oko pet odsto učenika. U odnosu na test PISA 2022, udeo učenika ispod osnovnog nivoa povećan je za oko tri odsto. Djevojčice su bile uspešnije od dječaka za 20 bodova, a najbolje rezultate ostvarili su učenici gimnazijskih programa i učenici iz Zagreba.
U čitalačkoj pismenosti hrvatski učenici ostvarili su 453 boda, prema 461 bodu koliko iznosi prosek OECD-a, što je Hrvatsku smestilo na 29. mesto. Od 2015. do 2025. rezultat je opao za 33 boda, dok osnovni nivo nije dostiglo čak 32 odsto učenika. Na najvišim nivoima bilo je samo tri odsto učenika. Posebno je velika razlika među polovima: osnovni nivo nije dostiglo 42 odsto dečaka i 21 odsto devojčica, a devojčice su ostvarile 47 bodova više od dečaka.
Po matematičkoj pismenosti deca iz Hrvatske su ostvarila 455 bodova, osam manje od proseka OECD-a i zauzela 36. mesto. Oko 36 odsto učenika nije dostiglo osnovni nivo, što je povećanje za oko tri procentna poena u odnosu na 2022. godinu. Na najvišim nivoima je oko pet odsto učenika, a između devojčica i dečaka nema statistički značajne razlike.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.