Petrović navodi da su se, prema preporukama Komisije, mogli izbeći ukor Venecijanske komisije, negativni poeni kod Evropske komisije i narušavanje međunarodnog ugleda zemlje da je vlast poslušala struku. Poziva se i na ocenu same Komisije da promene u oblastima od velikog društvenog značaja moraju biti praćene suštinskom javnom raspravom, učešćem relevantnih aktera i detaljnom procenom uticaja. Prema njegovim rečima, činjenice pokazuju suprotno od onoga što vlast javno poručuje o spremnosti da primeni preporuke.
Kaže da takozvani „Mrdićevi zakoni” nisu doneti uz primerenu javnu raspravu i da su doneseni „ispod žita”. Petrović tvrdi i da je Visoki savet tužilaštva izbegao da uopšte razmatra preporuke na današnjoj sednici. Kako navodi, te preporuke podrazumevaju hitno otklanjanje štetnih posledica primene spornih zakona, pre svega vraćanje tužilaca koji su radili na predmetima u Tužilaštvo za organizovani kriminal. Dodaje i da je preporuka da se upućeni tužioci postepeno zamene izabranim tužiocima kako bi se obezbedio kontinuitet rada TOK-a, umesto da se to tužilaštvo, kako kaže, „preko noći” popuni lojalnim tužiocima.
U nastavku ponavlja zamerke koje je ranije iznosio na račun spornih zakona: hijerarhijski sistem odlučivanja o prigovorima na obavezna uputstva i odluke o devoluciji i supstituciji, privremeno upućivanje tužilaca do unedogled, večni reizbor glavnih tužilaca i ukidanje samostalnosti Tužilaštva za visokotehnološki kriminal. Iz Pravnog tima Kreni-Promeni zaključuju da je cilj donošenja „Mrdićevih zakona” uspostavljanje apsolutne kontrole nad tužilaštvom i opstrukcija rada tužilaca na „opasnim” predmetima.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.