Pavlović (FPN): Lustracija nije savršen instrument, ali bi u Srbiji mogla da bude lekovita

On je za agenciju Beta kazao da je lustracija „važna mera odbrane demokratije“ u situacijama kada redovni krivičnopravni i prekršajni postupci nisu delotvorni zbog nastupanja zastarelosti postupka ili nemogućnosti da se primene krivičnopravni standardi utvrđivanja pravne istine.

Upitan da li bi bilo delotvorno sprovesti lustraciju u Srbiji nakon eventualne promene vlasti imajući u vidu da je više od 700.000 ljudi učlanjeno u Srpsku naprednu stranku (SNS), Pavlović odgovara da pripadnost nekoj partiji nije razlog za lustriranje.

„Ne vidim nikakav značaj broja 700.000 koji se navodi kao broj članova SNS. Ne lustrira se neko zbog članstva u političkoj stranci u ovom slučaju, već zbog učešća u kršenju ljudskih prava i drugih nepočinstava poput korupcije, urušavanja institucija i slično. Mnogi koji bi bili proveravani verovatno nisu članovi stranaka već su policijski zapovednici, zaposleni u BIA i medijski moguli“, kazao je sagovornik agencije Beta.

Po njegovim rečima, nakon korenitih društvenih i političkih promena nužno je najpre organizovati javnu raspravu i obezbediti širu društvenu podršku za takvu intervenciju.

„Tokom takve rasprave iskristalisaće se određeni model, odnosno povući će se određene ‘crvene linije’ u smislu obuhvata lica koja bi bila procesuirana i eventualno sankcionisana. U nekim društvima se smatra da je svrha ostvarena samim utvrđivanjem istine i objavljivanjem tih podataka. Zbog pravne sigurnosti neophodno je unapred zakonom utvrditi obuhvat lica koja prolaze proveru, postupak, nadležnu komisiju, rokove, sankcije i pravne lekove“, rekao je Pavlović.

On ističe da je lustracija po svojoj prirodi administrativni, a ne sudski postupak, te da zato standardi dokazivanja nisu strogi poput onih koje primenjuju sudovi.

Dodao je da zbog toga nema potrebe da postupci traju predugo, ali da je ključno ko su članovi „komisiji za utvrđivanju istine o kršenjima ljudskih prava i urušavanju institucija“.

„Važno je da to telo od desetak ljudi sačinjavaju osobe visokog autoriteta, čiji će osećaj za pravdu i pravičnost odgovarati ‘duhu vremena’ (…) U cilju podupiranja krhkih demokratskih institucija nekada je poželjno licima za koja se utvrdi da su kao javni funkcioneri učestvovali u kršenju ljudskih prava i urušavanju institucija na određeni period od 5, 10 ili 20 godina uskrati mogućnost imenovanja na određene funkcije i pasivno biračko pravo“ – da budu birana na funkcije, izjavio je Pavlović.

Upitan državama u kojima je lustracija dala dobre rezultate, profesor FPN ističe Češku i sistem koji je uspostavljen početkom devedesetih godina prošlog veka.