Parlament Turske odobrio zakon o uslovnom pomilovanju hiljada boraca Radničke partije Kurdistana

Parlament Turske je u ponedeljak, u okviru inicijative Vlade za mir sa pobunjeničkom grupom Radnička partija Kurdistana (PKK), doneo zakon o uslovnom pomilovanju hiljada kurdskih boraca, članova te zabranjene militantne organizacije čiji je konačni cilj bilo otcepljenje od Turske teritorije nastanjene Kurdima.

Poslanici su ogromnom većinom glasali za meru koja bi stupila na snagu tek pošto turske vlasti potvrde da se PKK potpuno razoružala.

PKK je prošle godine objavila da završava svoju višedecenijsku oružanu borbu protiv turske države, objavivši odluku o samoraspuštanju kao deo mirovnih napora. Ovaj potez usledio je kao odgovor na poziv njenog zatvorenog lidera, Abdulaha Odžalana.

Zakon o pomilovanju, kao korak ka okončanju sukoba u kojem su ubijene desetine hiljada ljudi, mogla bi imati implikacije van granica Turske, što bi dovelo do bližih tursko-iračkih veza. Takođe bi mogla podržati napore sirijske vlade da integriše područja koja su bila pod kontrolom Sirijskih demokratskih snaga predvođenih Kurdima, povezanih sa PKK.

To je i prilika da turski predsednik Redžep Tajip Erdogan dobije podršku prokurdske stranke DEM koja bi mu pomogla da ostane na funkciji i posle dva predsednička mandata. Erdogan bi mogao ponovo da se kandiduje ako parlament raspiše prevremene izbore tokom njegovog sadašnjeg mandata.

Zakon od 12 članova opisuje procedure za razoružavanje grupe koja i dalje poseduje najveći deo svog oružja, i rehabilitaciju hiljada članova PKK.

Zakon bi obustavio neke zatvorske kazne za osuđene članove PKK i odložio tekuće istrage i suđenja za pet ili 10 godina, u zavisnosti od težine krivičnih dela za koja su optruženi. Ako se u datom roku ne počine zločini povezani sa terorizmom, slučajevi bi bili odbačeni.

Borci osuđeni za namerna ubistva i oni koji su osuđeni na doživotne kazne zatvora pre 2005. godine, isključeni su iz odredbi zakona. To se odnosi na Odžalana i druge visoke ličnosti PKK.

Zakon takođe osniva ministarske i parlamentarne odbore za praćenje procesa razoružavanja. Stupio bi na snagu tek pošto Turski savet za nacionalnu bezbednost potvrdi da je PKK raspuštena i predala svo oružje.

Oni koji žele da imaju koristi od zakona imaće šest meseci da podnesu zahtev pošto odluka Saveta za nacionalnu bezbednost bude objavljena u Službenom glasniku.

Mediji su naveli da se očekuje da će imati koristi članovi PKK u egzilu i oni u Iraku i Siriji.

Novinski kanal ANF, povezan sa PKK, objavio je saopštenje te grupe u kojem se navodi da je novi zakon „početak“ rešavanja otvorenih pitanja, ali da ima „ozbiljne nedostatke i manjkavosti“. Pozvao je na puštanje Odžalana iz zatvora, rekavši da mirovni proces može napredovati samo ako on „živi i radi slobodno“.

Takođe je navedeno da zakon nije uspeo da odgovori na zahteve za demokratske reforme i prava Kurda, i da borci PKK neće predati oružje i vratiti se u Tursku „ako, po povratku u Tursku, nisu u mogućnosti da se bave demokratskom politikom na osnovu slobode misli i slobode udruživanja, i ako budu gonjeni i zatvoreni zbog svojih stavova ili organizacija koje osnivaju“.

„Narod Turske, koji je godinama plaćao visoku cenu, sada ima priliku da učvrsti mir i izgradi demokratiju“, rekla je parlamentu Gulistan Kilič Kodžigit iz prokurdske Partije za jednakost i demokratiju naroda (DEM).

„Naravno, predlog ima nedostatke i sada imamo odgovornost da se pozabavimo ovim nedostacima“, dodala je, očigledno se pozivajući na zahteve za veća prava Kurda i za demokratske reforme.

Musavat Dervišoglu, lider nacionalističke stranke desnog centra, Dobra stranka koja se protivi zakonu, rekao je da bi to „otvorilo put“ Erdoganu da ostane na vlasti.

Očekivalo se da će zakon lako proći uz glasove Erdoganove vladajuće stranke, njenih nacionalističkih saveznika i DEM-a. Najveća turska opoziciona stranka u parlamentu, Nova stranka, takođe je saopštila da će glasati za, uprkos nedostacima zakona.

DEM je lobirao da se Odžalanu koji je zatvoren od 1999. godine, dodeli zvanični status za koordinaciju procesa tranzicije, što bi dovelo do njegovog puštanja na slobodu. Međutim, zakon ne pominje Odžalanov status ili moguće puštanje na slobodu.

Medijski izveštaji sugerišu da će u ostrvskom zatvoru kod Istanbula verovatno biti poboljšani uslovi u kojima živi Odžalan – posete i komunikaciju sa spoljnim svetom.

PKK vodi oružanu pobunu od 1984. godine koja je odnela desetine hiljada života i proširila se na Irak i Siriju. Turska, Sjedinjene Države i Evropska unija su je označile kao terorističku organizaciju.

Ta grupa je u početku težila nezavisnoj kurdskoj državi, ali je kasnije prešla na zahteve za autonomiju i proširena prava u Turskoj.

Prethodni mirovni napori između Turske i PKK su propali, poslednji put 2015. godine.