Naučnici u Srbiji sve češće postaju preduzetnici, a spin-off kompanije, koje nastaju iz postojećih firmi, i dalje su retkost iako raste interesovanje za njih, te je potrebna sistemska podrška i jasniji okvir za njihov razvoj, zaključeno je na panelu o spin-off i spin-out kompanijama, saopštila je danas Nacionalna alijansa za lokalni i ekonomski razvoj (NALED).
Kako je navedeno, iako nauka u Srbiji sve češće izlazi iz laboratorija i ulazi u biznis, jer istraživači žele da njihovi rezultati postanu proizvodi koji rešavaju konkretne probleme, u oblasti spin-off kompanija, kao i spin-out kompanija, koje proističu iz univerziteta ili istraživačkih instituta, zasnovane na novim tehnologijama i inovacijama, oseća se zaostatak za Evropskom unojom.
„Samo 8,3 odsto startapa u Srbiji razvilo je svoje inovacije u saradnji sa naučnim institucijama“, rekla je programska direktorka NALED-a Jelena Bojović na panelu čija je centralna tema bila – kako premostiti jaz između nauke i tržišta, organizovan je u okviru projekta „Empower Innovation“ kompanije „Filip Moris Internešnal“ (Philip Morris International), koji sprovodi NALED.
Dodala je da je projekat „Empower Innovation“, u cilju povećanja tog procenta, organizovao nekoliko naučnih sajmova na kojima je spajao inovatore i kompanije.
„Timovima se dodatno pružaju sertifikovane onlajn obuke, mentorska podrška za usavršavanje prezentacija i analiza politika koje podstiču razvoj inovacija“, rekla je Bojović.
Predstavnica kompanije „Filip Moris“ Tamara Stanković navela je da je identifikovano više od 40 inovativnih rešenja, a prve saradnje između nauke i privrede su, kako je rekla, već zaživele.
„To nisu više ideje, to su konkretne veze između laboratorije i tržišta“, rekla je Stanković.
Osnivač kompanije „Strentex“ Goran Stojanović, sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, kazao je da istraživačima nije lako da svoje znanje pretvore u tržišnu vrednost.
„Put od naučne ideje do kompanije retko je linearan. Kroz StarTech projekat razvili smo šest proizvoda, ali zbog tehničkih razloga Institut nije mogao biti vlasnik, pa smo morali osnovati novu firmu. Institut nije suvlasnik te firme, ali smo povezani licencnim ugovorima, pa se deo prihoda vraća nazad institutu“, rekla je osnivač kompanije „DiaSolution“, sa Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Nataša Golić.
Osnivač kompanije „BioCombat“ Dejan Lazić sa Biološkog fakulteta u Beogradu istakao je da su za uspešan izlazak na tržište ključna i međunarodna partnerstva.
„Shvatili smo da moramo dodatno da unapredimo proizvod, pa smo se povezali sa institutom iz Francuske. Takve saradnje su često presudne za komercijalizaciju“, rekao je Lazić.
Osnivač kompanije „Vodena“ Boban Stojanović, sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Kragujevcu, istakao je da brzina i fleksibilnost izdvajaju spin-off kompanije u odnosu na tradicionalne modele.
„Kompanija je poput glisera – brza je i okretna, ali mora da bude spremna na izazove. Inovaciju treba pretvoriti u proizvod, a tržište ne prašta sporost“, rekao je Stojanović i dodao da saradnja sa fakultetima dodatno ubrzava razvoj.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.