Početak serijske proizvodnje električnog automobila u Kragujevcu za privredu Srbije bi predstavljao neizmerno važan i dragocen novogodišnji poklon, smatraju stručnjaci.
Ipak, kako upozoravaju, tokom 2024. godine start proizvodnje je najavljivan dva puta, prvo za oktobar a potom za novembar, ali da na kraju od toga ipak nije bilo ništa, piše “NIN”.
Novi termin početka proizvodnje prvog električnog automobila u Stelantisovoj fabrici u Kragujevcu najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekavši da će to “drastično doprineti rastu BDP-a Srbije”.
Dok je predsednik Vučić bio izričit u tvrdnji da će proizvodnja “fijat grande pande” u Kragujevcu ugledati svetlost dana u trećoj sedmici januara, vlasnik fabrike automobila u tom gradu, francusko-italijanski gigant Stelantis se, bar zasad, po tom pitanju ne oglašava. Prethodno je bilo nagoveštaja da bi proizvodnja trebalo da usledi do kraja 2024. godine, do čega ipak nije došlo.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić za “NIN” kaže da je najava početka proizvodnje “granda pande” lepa novogodišnja vest i da bi u slučaju da se ona i ostvari Srbija definitivno mogla da računa na rast BDP-a.
“Ne dovodim u pitanje ono što je rekao predsednik države jer je on svakako dobro informisan kada je reč o realizaciji tog projekta. Ono što sa druge strane pak želim da naglasim je to da početak proizvodnje električnog automobila u Kragujevcu isključivo zavisi od Stelantisa. U više navrata dosad je najavljivano da će serijska proizvodnja početi. Do danas se to ipak nije desilo. Voleo bih da su tvrdnje o početku proizvodnje električnog automobila u Kragujevcu tačne jer bi to bila veoma dobra vest za Srbiju, ali s obzirom na krizu sa kojom se suočava automobilska industrija u Evropi, u prvom redu u Nemačkoj, ne mogu da budem optimista da će se to zaista i desiti kada je najavljeno”, objašnjava on.
Dodaje da je potpuno izvesno da bi u slučaju proizvodnje više od 100.000 električnih automobila u kragujevačkoj fabrici rast BDP-a mogao da dostigne stopu od 4,2 do 4,3 odsto, ali da je sa druge strane diskutabilno da li za tako nešto postoje objektivni uslovi.
“Poznato je da potražnja za električnim automobilima opada. Pojedini giganti u nemačkoj auto-industriji smanjuju proizvodnju i planiraju otpuštanje radnika. Spekuliše se da bi novi američki predsednik Donald Tramp kako bi zaštitio domaće proizvođače mogao da uvede takse na uvoz proizvoda iz Evrope, samim tim i električnih automobila, a Vašington i Peking vode trgovinski rat na globalnom nivou”, navodi profesor Savić.
Ističe da takva situacija “ni malo nije pogodna za pravljenje planova o masovnoj proizvodnji električnih automobila jer se postavlja pitanje da li bi tako nešto bilo održivo i da li na tržištu u ovom trenutku ima dovoljno interesovanja za njihovu kupovinu”.
Ekonomista Milan R. Kovačević ističe da proizvodnja u Kragujevcu isključivo zavisi od vlasnika te fabrike.
“Kada će početi proizvodnja električnih vozila u Kragujevcu i koliko će automobila u njoj da se proizvodi zavisi samo od Stelantisa. A ta kompanija će poslovne planove u vezi sa tim projektom napraviti na osnovu analize tržišta. Treba naglasiti da je trenutna situacija takva da ne ide u prilog ambicijama za masovnu proizvodnju električnih automobila. Sa druge strane, kada je reč o interesima Srbije, bilo bi izuzetno dobro da do starta proizvodnje u Kragujevcu dođe što pre i da ona bude što veća jer je to jedini garant da se ostvare valjani poslovni rezultati”, navodi on.
Dodaje da su Vučićeve ocene u kojoj meri bi to moglo da utiće na rast BDP-a u Srbiji krajnje proizvoljne.
