Naša redakcija danas je prenela vest o otvorenom pismu koje je gospodin Slavoljub Milanović uputio gradonačelniku Kragujevca.
Vest možete pročitati ovde.
Sada, kada je gospodin Slavoljub Milanović prosledio pismo našoj redakciji, prenosimo ga u celosti:
Od “najemotivnijeg i najvažnijeg projekta u tvom životu” do ignorisanja Otvoreno pismo gradonačelniku Grada Kragujevca, Nikoli Dašiću Gradonačelniče… Neću reći ni “poštovani” ni “dragi”, jer niti te više poštujem, niti si mi više drag. Pišem ovo pismo da ostane neki trag, jer ono što nije zapisano ne postoji, bilo pa umrlo. Posle mene neće ostati nikakav trag, posle mene neće ostati ništa. I niko. Posle tebe trag ostaje. U vremenu i u ljudima. A kakav će tvoj trag ostati… dobro razmisli… I zabrini se.
Sve si me lagao, majstore. Sve. Od prvog dana kada smo se upoznali, pa sve do dana od kada mi se više ne javljaš i ne odgovaraš na telefonske pozive i poruke. Lagao si mrtvog čoveka, lagao si jadnog oca koji je ceo svet video u tebi. Koji je samo u tebi i tvojoj ideji da Grad Kragujevac i ja izgradimo Dečije odmaralište na Bešnjaji koje će nositi ime BOGDAN MILANOVIĆ, ime moga sina, ponovo video razlog da živi i preživi makar do kraja realizacije ovog projekta.
Pozvao si me u decembru 2020. godine i predložio da Grad Kragujevac i ja izgradimo objekat Dečijeg odmarališta na Bešnjaji koje će “služiti na dobrobit svoj deci i svim ljudima Kragujevca i Srbije” i koje će nositi ime moga sina. Molio sam te da razumeš da je ovo poslednja stvar koja me drži u mom jadnom i besmislenom ostatku života, jedini smisao moga života. Sve sam dao tom projektu. Nedoživljeni život moga sina, nasledstvo mojih predaka, ceo svoj prethodni život i ostatke budućeg života. Sve.
Sve što sam nasledio od mojih dedova, od mog oca, od mog sina, sve što sam ja zaradio u životu, sve sam prodao da bih i poslednju paru uložio u ovaj projekat. Jer nemam kome. Ja sam bivši sin, bivši brat, i bivši otac, sada sam ništa. Kleo si se da me razumeš, da je moja sudbina “ne daj Bože nikom” i da ćeš uraditi apsolutno sve da ovaj projekat završimo. Govorio si mi da “nikada niko nije uradio ovako nešto za naš grad”, ne tražeći ništa zauzvrat. Saosećao si sa mojim suzama i uveravao me da je ovo “apsolutni prioritet u tvom političkom mandatu, i najemotivniji projekat u tvom životu”, da si i sam otac i da ne smeš da zamišljaš kako mi je. Lagao si me, majstore…
Molio sam te da sve zadržiš što dalje od politike i političkih igara bilo koje vrste, da ne ukaljaš zauvek ime moga sina i moje ime. Obećao si, zakleo se… I slagao. Za tebe je sva moja muka, sav moj jad i očaj bila politička igra, prilika da se pokažeš i dokazeš da si sposoban, preduzimljiv, emotivan i da radiš nešto za ovaj grad. Bilo ti je potrebno da plasiraš priču da “posle višedecenijskog urušavanja” i propadanja zgrade odmarališta na Bešnjaji i više neuspešnih pokušaja prethodnih gradskih vlasti da ga obnove ili izgrade novu, TI si uspeo…
Ti si to napravio. Odmah si pozvao medije “da objasniš da ljudi razumeju”, da će Grad konačno izgraditi odmaralište na Bešnjaji. Svečano potpisivanje ugovora o zajedničkoj izgradnji Dečijeg odmarališta BOGDAN MILANOVIĆ, tvoje slikanje za televizije, izjave, priče… a nijedan jedini dinar Grad nije budžetom izdvojio za ovu namenu ni za 2021., ni za 2022., ni za 2023., ni za 2024. Ni jedan jedini dinar nije bio obezbeđen budžetom Grada prilikom potpisivanja ugovora.
Tada te nisam znao, nisam te razumeo. A lepo su mi govorili da ja ne mogu vas da razumem, “zato što moj mozak funkcioniše na drugoj frekvenciji. Oni su baždareni na laž i prevaru.” Nikada ti nije bio prioritet to odmaralište. Započeo sam izgradnju sam. Mesec dana posle početka izgradnje, ti si sam organizovao svoje polaganje kamena temeljca, opet slikanje za televizije, šepurenje sa tvojim satrapima, velike reči, polaganje kapsule, osveštavanje…
U svom nadahnutom i emotivnom govoru da se “nadaš da će Bešnjaja postati kragujevački Zlatibor zaslugom lokalne samouprave”, nijednom nisi pomenuo ni ime moga sina ni moje, što te ugovor obavezuje, ako časti i obraza nemaš. (Prilog TV Kragujevac od 06. oktobra 2023.) Ti to gradiš sam, majstore…
U tvojoj predizbornoj kampanji za reizbor na mesto gradonačelnika Kragujevca, pravio si od mene idiota zahtevajući da ja, onako bolestan i mrtav, tri puta šetam tvoje satrape od prizemlja do krova odmarališta pokazujući gde će biti restoran, sobe, diskoteka, spomen-soba moga sina. Sve uz budne oči televizija koje prate tvoju kampanju. I opet… velike reči, obećanje da će “radovi biti nastavljeni i objekat stavljen u funkciju do proleća 2025.”
I ponovo, majstore, kažeš da će “ovaj objekat biti na ponos svoj deci i ljudima Kragujevca, i jedna od lepših stvari koje grad Kragujevac gradi” … ne pominješ ime moga sina nigde, majstore. Ti gradiš, ti postavljaš ploče na drugom spratu, ti “na proleće nastavljaš sa radovima”. (Prilog TV Kragujevac od 13. decembra 2023.) Nikada niko od vas nije došao na gradilište, nikada niste jednu flašu piva majstorima doneli. Ili sendvič. Pa gde ćeš sa dušom kad dođe vreme za naplatu, majstore? Ja nikada neću sebi oprostiti što nisam odmah otišao za mojim sinom, gde je moje mesto da ga čuvam.
Nikada ne bih saznao da postoje takvi kao ti. To je za mene neki drugi nepoznati svet. Koji nisam želeo, a morao sam da upoznam. Majstore… poklonio sam ti Bogdanove stvari. Stvari koje sam njemu poklonio i koje su mi ostale posle njega. Na olovkama, tašnama, rokovnicima, piše: “Mom sinu Bogdanu, najboljem sinu na svetu”.
Poklonio sam ti svo sećanje i uspomene na mog sina, jer si mi očinski i ljudski obećao da će uspomenu na mog sina čuvati zauvek tvoja kuća i tvoja deca. Verovao sam ti bez ostatka, lagao si me bez ostatka. Poklonio sam ti srce moga sina i moje srce, na dlanu, da ih isečeš na kriške i podeliš deci našeg grada. Ne tražeći ništa za sebe. Samo da ime i sećanje na Bogdana ostanu. Ti si ih uzeo, bacio u blato i izgazio. Temeljno. Do kraja.
Misliš da možeš da ih uzmeš iz blata, i da nam ih vratiš… Ne možeš, majstore. To se blato ne pere. U ovom životu. Vidi, majstore… ti si pljunuo na mog sina, na mene, na naše uspomene i sećanja. Iskoristio si za svoj politički opstanak sve što su zaradili moji dedovi, moj otac, moj sin i ja. Sve smo dali da sačuvamo sećanje na našeg Bogdana. Iskoristio si na način da se “neko drugi ne ogrebe od Slave za neku donaciju”. Nedostojno čoveka. Ali, šta ja tebi pričam. Za vas je laž postala kao vazduh, svuda je oko vas i udišete je 24 sata. Dokle?
Posle 16. maja 2024. godine, kada sam gradu predao ukrovljeni objekat BOGDAN MILANOVIĆ na Bešnjaji, odbijaš svaku komunikaciju sa mnom. Hteo si da sve sačuvaš u tajnosti, ne obaveštavajući nikoga da sam ja objekat sazidao za 6 meseci, ali su mediji pokazali javnosti šta se dešava. Rekao si da ti se kosa digla na glavi kad si video TV ekipe. Pa zašto, majstore? Zar ovo odmaralište nije na ponos svima nama?
Od 16. maja, zgrada zarasta u korov, ulaze krave i ovce. Ne mogu više da idem tamo, srce će mi prepući. Neka ti je na čast, majstore. I neka ti je Bogom prosto. Ja, bivši otac, niti ti zameram, niti ti opraštam. Ništa. Baš ono što za mene jesi.
Ja odlazim… bez traga. A ti…ostaćeš u ovom našem gradu. Ostaće sećanja. I uspomene. Kako se gradilo Dečije odmaralište BOGDAN MILANOVIĆ na Bešnjaji. I ko ga je gradio. Pa onda pogledaj ljude u oči..majstore. Želim ti…ništa ti ne želim. Kragujevac, mart 2025. Bogdanov otac Slava Milanović
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.