Opozicija kritikuje predlog budžeta Beograda za 2026, vlast hvali projekte

Odbornici opozicije kritikovali su danas na sednici Skupštine Beograda predloženi budžet za 2026. godinu, a odbornici vladajuće koalicije hvalili gradske projekte i podneli izveštaje šta je od ulica, pijaca i drugih objekata rekonstruisano u opštinama i koliko je drveća posađeno.

Odbornik Narodnog pokreta Srbije Nenad Baletić rekao je da je predloženi budžet „dokument javne potrošnje u privatnom interesu“ i da će čak trećina budžeta, 48,3 milijarde dinara, biti iskorišćena za plaćanje usluga po ugovoru.

„Zašto se trećina budžeta troši za usluge po ugovoru, šta rade zaposleni i zašto njihov posao obavljaju razne agencije? Samo Sekretarijat za opšte poslove isplatiće po ugovorima za usluge 930 miliona dinara“, rekao je Baletić.

Dodao je da su administrativne take povećane 6,8 odsto, ali da nije povećan kvalitet usluga gradske administracije i pitao da li to što se 3,4 milijarde troši za softver znači da „Grad možda pravi Silicijumsku dolinu?“.

Naveo je da je Sekretarijatu za energetiku za tekuće popavke led-rasvete u predloženom budžetu namenjeno 845 miliona dinara, a 1,7 milijardi dinara za potrošenu struju.

Baletić je rekao da su za subvencije javnim preduzećima predviđene 33,1 milijarda dinara i rekao da stanje tih preduzeća nisu krivi zaposleni, već nestručno vođenje.

Pitao je zašto nije transparentna isplata za usluge firmama koje rade na izgradnji objekata za izložbu Ekspo, a „ne zna se ko im je vlasnik“.

Istakao je da JKP Beogradski metro i voz troši 1,6 milijardi dinara na plate i pravi „šou-rum“ za osam miliona dinara.

„Najveća prevara je JKP Javno osvetljenje koje troši 78 mliona dinara za dnevnu kontrolu“, rekao je Baletić.

Istakao je da najskuplji WC pravi JKP Beogradska tvrđava – za 20 miliona dinara, a za ogradu radi bezbednosti će dati 14 miliona dinara.

Pitao je zašto je preduzeće Gradska čistoća registrovano i za trgovinu automobilima, restoranske i hotelske usluge i konsultanske usluge, a da je „šampion“ JKP Beogradski vodovod koji gubi 30 odsto vode pre no što stigne do potrošača.

Jelena Banjac (Zeleno-levi front) rekla je da predloženi budžet „nije ni razvojni, ni socijalni, već standardno korupcionaški“.

Navela je da je u budžetu predviđena duplo manja suma za izgradnju obdaništa.

Milan Ljutovac (Kreni-Promeni) ocenio je da je iz predoženog budžeta za gradske opštine predviđeno samo po 900 miliona dinara.

Kazao je da se opštinama Njujorka iz gradskog budžeta daje 50 odsto, iz budžeta Budimpešte 45 odsto, a iz beograddskog samo sedam odsto.

Beogradske „opštine zbog toga ne mogu da odvoje sredstva za kapitalne projekte. Opština Zemun će iz gradskog budžeta dobiti za šest projekata 751 milion dinara, odnosno 0,004 odsto“.

Po rečima Stefana Simića (Zeleno-levi front) Gradu za otplatu kredita godišnje treba 5,3 milijarde dinara.

On je rekao da javna preduzeća duguju 18,5 milijardi dinara, da Beogradske elektrane duguju devet milijardi dinara, a da Grad Beograd tom preduzeću duguje četiri milijarde dinara. Naveo je i da GSP Beograd duguje šest milijardi dinara.

Angelina Jokić (Kreni-Promeni) rekla je da je gradsko preduzeće „Projektni biro“ osnovano prošle godine i da je na zarade potrošilo 37 miliona dinara, a ne vidi se šta je rezultat rada.

„U analizi poslovanja navedeno je da je to preduzeće preduzelo aktivnosti za stvaranje formalno pravnih, materijalnih i organizacionih uslova za početak funkcionisanja. Jedini projekat koji su uradili je koncept uređenja Pariske ulice. Ako je za godinu dana samo to uradilo, a to može da se uradi za nedelju dana, ne znam čemu služi“, rekla je Jokić.

Urbanistički zavod, po njenim rečima, trebalo bi da bude najvažnije preduzeće koje štiti javni interes građana, a „nažalost ne samo da ne štiti, već ugrožava“.

Zavod štiti, kako je rekla, privatnog investitora, podleže pritiscima i obesmišljava plan generalne regulacije.

Po rečima Natalije Stojmenović (Zeleno-levi front) predloženi gradski budžet je „crna rupa za usisavanje novca građana“.

Veliki deo isplata iz budućeg budžeta, kazala je ona, čine izdaci za Ekspo, a kolone za vodovod su prazne  u budžetu, pa vlast neće imati šta da pokaže u izložbenom prostoru Ekspoa.

Navela je da jedan od najvećih infrastrukturnih projekata – Autobuska stanica u Novom Beogradu, koja se gradi deceniju, kao i Železnička stanivca koja se gradi bez ijedne dozvole.

Stojmenović je rekla da je pao plafon u Zemunskoj gimnaziji iako je nedavno rekontruisan, da je Dunavsko obdanište raseljeno zbog nebezbednosti, a da se dosta para izdvaja za vaučere za građane, za koje se kupuje oprema u firmama bliskim gradonačelniku Aleksandru Šapiću.

Ona je rekla da je Grad nesposoban da vodi komunalna preduzeća i da su Apoteke Beograd vodili direktori Srpske napredne stranke i Socijalističke partije.

Aleksandar Mirković (grupa „Aleksandar Vučić-Beograd sutra“) replicirao je Stojmenović tvrdeći da je nije tačno da vaučeri služe samo za kupovinu sportske opreme, već da se njima mogu kupiti „igračke, obuća, oprema i igrice“ i da opravdanost te mere govori da su vaučeri iskorišćeni 98 odsto.

Lider Kreni-Promeni Savo Manojlović je rekao da je vladajuća koalicija uvela besplatan prevoz da bi opravdala haos u saobraćaju jer nema odgovarajuće infrastrukture pošto nema metroa čiji se završetak najavljuje od 2018, a sad se pominje 2030. godina.

Gradski menadžer Miroslav Čučković je odgovorio da je od kapitalnih projekata završena obilaznica oko Beograda, saobraćajnica Beograd -Surčin, Klinički centar, stanica Prokop, a da će „metro biti moderan kao metro u Kataru“.

Manojlović je rekao i da se u Beogradu za izgradnju sportskog centra „namešta posao ‘Konkord vestu’ “ i njegovom vlasniku Željku Drčeliću i da je Ostoja Mijailović dobio tender za „rendžrovere“ – luksuzna vozila za snimanje nepravilno parkiranih vozila, a obojica su i sportski funkcioneri.

Predsednik Skupštine Nikola Nikodijević je rekao da je njegovo mišljenje da sportske klubove i treba da vode biznismeni jer mogu da ih finansiraju.

Manojlović je kazao da odbornici vladajućih stranaka nisu hteli da raspravljaju o zagađenju polenom ambrozije od kojeg zbog alergije pate desetine hiljada ljudi u Srbiji, a Nikodijević odgovorio da nije za raspravu o ambroziji u Skupštini jer smatra da odbornici nisu stručni za to.