Filozof, profesor i političar Dragoljub Mićunović (1930 – 2026) bio je izuzetan poznavalac teorija društva, polemičar bez premca i pisac besprekornog stila kog su voleli i oni koji su ga napadali, rečeno je danas na komemoraciji u Beogradu.
Mićunović, prvi predsednik obnovljene Demokratske stranke (DS), umro je u utorak u 96. godini.
Prijatelji, poštovaoci i saradnici govorili su na današnjoj komemoraciji u Prostoru „Miljenko Dereta“ o sećanjima na Mićunovića i njegovom doprinosu obnavljanju višepartijskog sistema u Srbiji.
Bivši predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je da bez Mićunovića u Srbiji ne bi bilo „ni tračka demokratije“.
„Bio je filozof, erudita i beskrajno dobar čovek. Trpeo je pretnje, odupirao se tome. Bio je spreman na pobunu, žudeo je da bude uspostavljen višepartizam i dao veliki doprinos tome“, kazao je Tadić.
Po njegovim rečima, DS se ogrešila o Mićunovića kada ga je isključila iz stranke, mada je ta greška kasnije ispravljena.
Tadić je rekao da mu je žao što najbolji odlaze, ali da sada studentski pokret ima potencijal da nastavi borbu kojoj je Mićunović posvetio život.
Aktivistkinja Sonja Liht kazala je da je Mićunović bio ključna figura studentskih protesta 1968. godine i da je zbog toga platio veliku cenu.
Po njenim rečima, on je dao smisao studentskoj borbi tih godina i ceo život posvetio promociji demokratskih vrednosti.
Na komemoraciji su pročitani i delovi njegovih memoara.
Mićunović je bio prvi predsednik obnovljene Demokratske stranke i jedan od najistaknutijih savremenih srpskih političara i filozofa koji je zbog dugogodišnje opozicione borbe i rada na razvoju parlamentarizma u javnosti slovio kao „patrijarh demokratije“ u Srbiji i pobornik dijaloga između političkih neistomišljenika.
Rođen je 14. jula 1930. godine u Merdaru na jugu Srbije, detinjstvo je proveo u Skoplju, a Drugi svetski rat u okolini Kuršumlije.
Početkom 1960-ih godina izabran je za asistenta na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je odbranio doktorsku disertaciju iz oblasti logike društvenih istraživanja.
Sa grupom filozofa bio je jedan od organizatora studentskih demonstracija koje su 1968. godine uzdrmale do tada neprikosnovenu vlast Saveza komunista Jugoslavije, a sredinom 1970-ih je zbog opozicionog rada uklonjen sa Filozofskog fakulteta sa grupom od sedam profesora i nastavnika.
Zajedno s grupom od 13 intelektualaca učestvovao je u obnovi rada DS, a u februaru 1990. godine na osnivačkoj skupštini postao je prvi predsednik te stranke.
Pošto je na stranačkim izborima 1994. godine izgubio od Zorana Đinđića, Mićunović napustio DS i osnovao Demokratski centar.
Učestvovao je u formiranju široke koalicije Demokratska opozicija Srbije koja je na izborima 24. septembra 2000. godine smenila vlast Slobodana Miloševića.
Potom je bio predsednik Veća građana Skupštine SRJ, prvi predsednik Skupštine Srbije i Crne Gore i poslanik Skupštine Srbije do 2016. godine.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.