Komemoracija fotoreporteru Novinske agencije Beta Draganu Gojiću održana je u prostorijama Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) u Novom Sadu.
Od njega su se oprostili članovi porodice, kolege i prijatelji.
Fotoreporterka Čila David rekla je na komemoraciji da su Gojićeve kolege fotoreporteri pokrenule inicijativu da se u centru grada postavi spomen-obeležje u njegovu čast.
„Predložili smo gradu da se na klupi u centru, gde smo ga svakodnevno viđali, postavi jedna spomen-ploča, kao sećanje na njega. To je inicijativa koja je pokrenuta, ja se nadam da će se to realizovati“, rekla je David.
Govoreći o svom poznanstvu sa Gojićem, navela je da su se upoznali davno, na jednom takmičenju u Gospođincima, gde su oboje dobili nagrade za svoje fotografije.
„Zanimljivo je da se svoje fotografije ne sećam, ali se Gojine sećam i danas“, rekla je David.
U ime agencije Beta, direktor Radomir Diklić je u pismu podsetio da je Dragan Gojić bio fotograf te agencije od samog osnivanja foto servisa 2001. godine, te da je bio „vredan, uporan, radoznao, neustrašiv, sa strašću prema fotografiji“.
„Jednostavno rečeno – bio je vrhunski agencijski fotograf, jedan od Betinih najboljih“, naveo je Diklić.
Dragan je često imao zanimljive ideje i svojim predlozima i realizacijom je doprinosio raznovrsnosti dnevnog izveštavanja, dodao je Diklić.
„Malo je koleginica i kolega iz sedišta agencije u Beogradu koji su bili u prilici da se upoznaju sa Gojićem, ali njegove fotografije su svima poznate. Poplava u Jaši Tomiću, požar u Deliblatskoj peščari, protesti u Novom Sadu su Draganove slike koje svi pamtimo“, istakao je Diklić.
Novinar Žarko Bogosavljević rekao je da je Gojića upoznao na ulici još kao mlad novinar, da je od njega mnogo naučio, posebno kada je za potrebe portala i sam počeo da nosi foto aparat.
„Jeste se ljutio kad mu staneš u kadar: ‘Pomeri se, treba da napravim fotografiju’ – ali mi je u stvari davao savete: ‘Stani ovde, pomeri se ovde, obrati pažnju na svetlo, uzmi drugi objektiv, kupi bolju opremu…’ Tako da, on je jedna osoba koja će, bar za mene, ostati upamćena kao neko ko mi je pomogao da naučim nešto o fotografiji“, rekao je Bogosavljević.
Dodao je da je osim na ulici, Gojić značajno provodio vreme i u prirodi, ali na sportskim borilištima, gde je takođe pravio izuzetne fotografije.
U više navrata su vesti iz grada nastajale tako što bi Gojić prvo na ulici nešto snimio, a onda dojavio kolegama novinarima kako bi od toga napravili vest, rekao je Bogosavljević
„Znam koliko puta sam ga ja lično zvao: ‘Da li znaš da se nešto dešava u centru grada?’ – pošto bi obično bio blizu, tu u Vase Stajića – pa ga pitam: ‘Možeš li da proveriš?’ Mali je grad, ali opet ne možeš uvek sve stići“, rekao je Bogosavljević.
Žao mu je, kako je dodao, što Goja nije dočekao promene koje su krenule posle 1. novembra 2024. goine, a koje je „neumorno beležio svojim Nikonom“.
„Samo mi je krivo što neće biti tu da fotografiše kraj. Fotografisao je početak nečega… Tu smo, valjda, mi da to zabeležimo i da sačuvamo“, rekao je Bogosavljević.
Dragan Gojić Goja preminuo je 20. juna nakon teške bolesti u 65. godini života.
Bio je fotoreporter Novinske agencije Beta.
Tokom karijere radio je i za dnevni list Naša borba, a sarađivao je i sa mnogim prestižnim stranim medijima.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.