Odnos predsednika Republike Srpske, Milorada Dodika, sa Kancelarijom visokog predstavnika (OHR) nije uvek bio sukobljen, iako se godinama unazad javno suprotstavlja odlukama i autoritetu OHR-a. Analiza pokazuje da su Dodikovi stavovi varirali u zavisnosti od njegovog političkog položaja.
Ključan momenat koji ilustruje ovu promenu desio se 1999. godine. Tada je visoki predstavnik, Karlos Vestendorp, smenio predsednika RS, Nikolu Poplašena, koji je bio u sukobu sa Dodikom. U to vreme, Dodik, koji je bio premijer u tehničkom mandatu, nije se protivio odluci, već ju je podržao. Vestendorpova odluka je doneta jer je Poplašen optužen da je opstruisao sprovođenje Dejtonskog sporazuma i ugrožavao stabilnost.
U intervjuu za Vreme 13. marta 1999. godine, Dodik je izjavio da je „pravo visokog predstavnika da posegne za tom odlukom“ i da se on nalazi „iznad Ustava BiH i ustava entiteta“. Ove reči direktno protivreče njegovim današnjim stavovima, u kojima osporava legitimitet visokog predstavnika Kristijana Šmita i negira ovlašćenja OHR-a.
Dodikova podrška Vestendorpu omogućila mu je da ostane na mestu premijera sve do 2001. godine. Tada nije pozivao na okupljanje naroda niti je govorio o ugroženosti RS-a, što su retorike koje danas često koristi.
Analitičari navode da se pravni status i mandat OHR-a nisu promenili od 1999. godine. Jedina razlika je Dodikova politička pozicija, koja je dovela do radikalne promene u njegovom tumačenju ovlašćenja OHR-a. Danas, Dodikovi kritičari ističu da on zakone i Ustav tumači isključivo u skladu sa svojim političkim interesima, koristeći ih kao oruđe u političkoj borbi.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.