Kraljevska švedska akademija nauka danas je objavila dobitnike Nobelove nagrade za fiziku.
Nagrada je pripala Džonu Klarku, Mišelu Devoreu i Džonu Martinisu, za rad u oblasti „kvantnog mehaničkog tuneliranja“, a svečano će im biti uručena 10. decembra, na godišnjicu smrti utemeljivača nagrade Alfreda Nobela.
„Kvantno mehaničko tuneliranje“ je pojava da čestica prolazi kroz potencijalnu energetsku barijeru čak i kada, prema klasičnoj fizici, nema dovoljno energije da prođe. To se dešava zato što se čestice na kvantnom nivou ponašaju kao talasi, a njihove talasne funkcije mogu se protezati u barojeri i izvan nje, stvarajući malu, ali ne nultu verovatnoću da čestica prođe na drugu stranu. Ovaj proces je ključan za objašnjenje raznih pojava, uključujući radioaktivni raspad, funkcionisanje „fleš-memorije“ i rad nekih vrsta mikroskopa.
Od 1901. do 2024. godine, Nobelova nagrada za fizike dodeljena je 118 puta, a dobilo ju je ukupno 226 naučnika.
Prošle godine, pioniri veštačke inteligencije Džon Hopfild i Džefri Hinton dobili su nagradu za fiziku za učešće u stvaranju osnovnih elemenata za mašinsko učenje.
Juče su objavljeni dobitnici nagrade u oblasti medicine. Pripala je Meri Brunkov, Fredu Ramsdelu i Šimonu Sakagučiju, za otkriće u oblasti imunog sistema.
Sutra će biti objavljeni dobitnici nagrade za hemiju. Dobitnik Nobelove nagrade za mir biće objavljen u petak.
Novčani deo nagrade iznosi nešto više od milion evra.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.