Tekst je napisala Gordana Sinđelić, pravnica u penziji iz Lazarevca.
Nasilje je postalo sveprisutno: na ulicama, u institucijama, u medijima, na društvenim mrežama, u radnim okruženjima, nad kulturom, naukom, urbanizmom, prirodom, pa čak i u pravosuđu. Sve to dodatno otežava položaj žena koje trpe partnersko ili porodično nasilje, posebno u ovako vanrednim društvenim okolnostima.
Kao jedan od najavljenih ciljeva kampanje navodi se preventivno delovanje kroz obrazovne institucije, počev od osnovnih škola. Međutim, ozbiljna prevencija mora početi ranije – u porodici. Upravo u primarnoj porodici formiraju se prvi stavovi o tome šta je prihvatljivo ponašanje, kako izgleda odnos zasnovan na poštovanju, i gde se povlači granica.
Uprkos tome što se i u prošlim vremenima o porodičnom nasilju manje govorilo, neosporno je da su porodice bile snažnije, stabilnije i da su životna iskustva bila direktno prenošena sa generacije na generaciju. Roditelji su u tom smislu imali ulogu ne samo staratelja, već i prvih edukatora i vaspitača, koji decu pripremaju za život i buduće roditeljstvo. Danas, uz rascvetale forme porodice, ubrzan način života i institucionalizovano detinjstvo, ta odgovornost sve više prelazi na sistem – koji najčešće izostaje.
Zato je ključno da borba protiv nasilja nad ženama ne bude svedena na jednokratne kampanje, već deo ozbiljne državne politike. Potrebno je vratiti institucije građanima, obezbediti pravnu sigurnost, nezavisno sudstvo i sistemske promene obrazovnih i socijalnih programa. Jer dok država ne funkcioniše, nijedna kampanja ne može da pruži stvarnu zaštitu i promenu.
A do tada, svaka inicijativa – pa i ova jedna – dobrodošla je. Ako ništa drugo, kao podsetnik da borba nije gotova i da odgovornost za društvo u kojem živimo nosimo svi.
