Samo deset najvećih klimatskih katastrofa ove godine koštalo je 120 milijardi dolara (oko 102 milijarde evra), prema podacima britanske nevladine organizacije Christian Aid, preneo je danas radio Frans enfo (France Info).
Ta nevladina organizacija, koja se bori protiv klimatskih promena i njihovih posledica, analizirala je poplave, suše i požare ove godine i navela deset događaja čiji su troškovi pojedinačno premašili milijardu dolara.
Prošle godine su sve klimatske promene koštale svet više od 200 milijardi dolara, navela je britanska organizacija.
U 2025. godini, ogromni požari u Los Anđelesu prošlog januara su najskuplja klimatska katastrofa, prema pomenutoj rang listi.
Ti megapožari, pogoršani globalnim zagrevanjem, izazvali su više od 400 smrtnih slučajeva i rekordnu štetu u SAD, procenjenu na više od 60 milijardi dolara.
Na drugom mestu su cikloni i bujične kiše u jugoistočnoj Aziji prošlog novembra. Više od 1.750 ljudi je poginulo, a šteta se procenjuje na više od 25 milijardi dolara.
Poplave u Kini tokom leta su treća najskuplja katastrofa, sa više od 30 žrtava i 11,7 milijardi dolara štete.
Sledeći je uragan Melisa, koji je krajem oktobra i početkom novembra pogodio Karibe, Jamajku, Haiti i Kubu. Šteta je iznosila više od osam milijardi dolara.
Poplave u Indiji i Pakistanu između juna i septembra koštale su više od šest milijardi dolara), tajfuni na Filipinima krajem godine (oko pet 5 milijardi dolara), suša u Brazilu tokom prve polovine godine (približno 4,75 milijardi dolara), tropska oluja Alfred u Australiji u februaru (1,2 milijarde dolara), ciklon Garans, koji je pogodio ostrvo Reunion u februaru (1,05 milijardi dolara) i na kraju poplave u Teksasu prošlog jula (približno milijardu dolara).
Da bi sastavila ovu rang listu, britanska nevladina organizacija se oslanjala na procene osiguravajućih društava i kompanija.
Međutim, te procene su verovatno potcenjene i izostavljaju manje razvijene zemlje, gde mnogi ljudi nisu osigurani, a podaci su manje dostupni, navodi se u izveštaju.
Britanska NVO navodi i još deset drugih katastrofa, kao što su poplave u kojima su stotine ljudi poginule u Nigeriji u maju i tekuća suša u Iranu.
Svaki od ovih događaja mogao je da bude ublažen većim klimatskim akcijama, prema autorima izveštaja, koji su izrazili razočarenje klimatskim planovima predstavljenim na Konferenciji UN o klimatskim promenama (COP30) u Belemu, u Brazilu.
Autori naglašavaju da stanovništvo i dalje snosi najveći teret posledica krize koja je mogla da bude izbegnuta hitnim merama za smanjenje emisije gasova staklene bašte.
„Te klimatske katastrofe su surov podsetnik na to šta nas čeka ako ne ubrzamo energetsku tranziciju“, rekao je neimenovani predstavnik britanske organizacije.
On je dodao da te katastrofe nalašavaju hitnu potrebu za adaptacijom, posebno u zemljama u razvoju, gde su „resursi ograničeni, a stanovništvo posebno ranjivo na klimatske šokove“.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.