Novinarska i medijska udruženja: Potpuni krah sistema medijskog sufinansiranja

Novinarska i medijska udruženja i sindikati upozorili su danas da se, zahvaljujući konkursnom sufinansiranju medijskih sadržaja, novac građana troši za propagandu i da se time čini odmazda prema kritičkim i profesionalnim medijima.

Zato su zatražili hitnu i temeljnu reformu sistema konkursnog sufinansiranja, uključujući i sprečavanje sukoba interesa u izboru članova komisija. 

Zahtevaju i potpunu transparentnost vlasništva korisnika, ograničavanje koncentracije sredstava kod povezanih medijskih grupacija, obavezno uvažavanje istorije kršenja profesionalnih standarda i objavljivanje detaljnih obrazloženja svih odluka. 

Ukoliko se ti zahtevi ne ispune, sistem konkursnog sufinansiranja će i dalje, i to sve više, urušavati medijsko tržište, jačati podobne i neetičke medije i gušiti medije koji drže do svoje profesije i njenih standarda, navodi se.

Potpisnici su Asocijacija medija, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija, Asocijacija onlajn medija, Nezavisno društvo novinara Vojvodine i Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS).

To su i Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal Pres“, Slavko Ćuruvija fondacija, Gransk sindikat kulture, umetnosti i medija „Nezavisnost“ i Udruženje novinara Srbije.

Upozorili su da se sistem konkursnog sufinansiranja medijskih sadržaja u Srbiji iz godine u godinu sve više obesmišljava i udaljava od svoje osnovne, zakonom utvrđene svrhe

Dodali su da rezultati ovogodišnjih konkursa Ministarstva informisanja i telekomunikacija pokazuju da je sistem doživeo potpuni fijasko.

Umesto da se raspodelom javnog novca podstiče javni interes i podržava razvoj medijskog pluralizma i profesionalizma, novac opredeljen kroz ovaj sistem postao je način za ogoljeno finansiranje medija, organizacija i medijskih grupacija bliskih vlasti, od kojih mnogi kontinuirano krše etičke standarde, navodi se u saopštenju.

Samo na prvi pogled paradoksalno, profesionalni, nezavisni i kritički mediji kažnjeni su zbog izveštavanja u skladu sa medijskom etikom i standardima profesije, što bi zapravo trebao da bude jedan od ključnih kriterijuma za dodelu sredstava, ukazano je.

Analiza konkursnog finansiranja, koju je izradila Koalicija za slobodu medija, pokazuje da se sredstva Ministarstva u značajnoj meri koncentrišu oko ograničenog broja međusobno povezanih vlasnika i medijskih mreža, od kojih su mnoge nedvosmisleno deo provladinog medijskog sistema, ili su politički i poslovno povezane sa strukturama vlasti.

Umesto da javni novac bude raspodeljen na osnovu kvaliteta projekata, doprinosa javnom interesu i poštovanja profesionalnih standarda, konkurs je pretvoren u mehanizam učvršćivanja političke i ekonomske moći medijskih aktera za medijske potrebe vlasti.

Ministarstvo je u 2026. godini kroz devet konkursa raspodelilo 482 miliona dinara, Prijavljena su 1.224 projekta, finansiran je 421, dok su 803 projekta odbijena. 

Međutim, iza privida  konkurencije krije se duboko neravnopravan sistem u kojem značajan deo sredstava završava kod istih medijskih grupacija. 

Mreža medija povezana sa Radoicom Milosavljevićem dobila je 41,2 miliona dinara, grupacija Best Media Team, povezana sa izdavačima tabloida „Alo“ i „Informer“ – 32,6 miliona dinara, mreža Slavka Stijakovića – 27,4 miliona, mreža Aleksandra Milutinovića – 22,3 miliona, a medijska grupacija Vladana Stefanovića – 21 milion dinara.

Podaci jasno pokazuju da konkursno sufinansiranje više ne funkcioniše kao podrška različitim medijima, već kao sistem za koncentraciju javnog novca u rukama nekoliko privilegovanih medijskih centara. 

Inače, ove privilegovane medijske grupacije do novca građana dolaze i kroz druge mehanizme finansiranja medija. 

Posebno je porazno to što među korisnicima državnog finansiranja dominiraju i izdavači tabloida koji godinama krše profesionalne standarde. 

Finansiranje medija koji kontinuirano krše Kodeks novinara i novinarki Srbije predstavlja direktnu poruku da profesionalizam, etika i odgovornost prema javnosti više nisu kriterijumi za dobijanje novca građana, već sasvim obrnuto.