Nova saznanja: genetska povezanost mizofonije sa anksioznošću i depresijom

Većina nas se naježi kada neko zagrebe noktom po tabli, ali osobe sa mizofonijom doživljavaju sličan stres kada čuju zvuke poput srkanja, hrkanja, disanja ili žvakanja.

Mizofonija je senzorno stanje koje uzrokuje ekstremnu osetljivost na određene zvukove ili stimulanse, inače poznate kao okidači. Kada čuje zvuke koji deluju kao okidači, osoba sa ovim stanjem može doživeti intenzivne emocionalne, fiziološke i bihevioralne reakcije, piše Science Alert.

Ova osećanja mogu da variraju od osobe do osobe, ali mogu uključivati bes, iritaciju, gađenje ili anksioznost. Iako okidači mogu da budu različiti, uobičajeni zvuci okidači su žvakanje hrane, disanje, gutanje ili kuckanje, prenosi Danas.rs.

Istraživanje objavljeno 2023. godine u Holandiji sugeriše da mizofonija ima genetske povezanosti sa poremećajima raspoloženja kao što su anksioznost, depresija i posttraumatski stresni poremećaj (PTSP).

Psihijatar Dirk Smit sa Univerziteta u Amsterdamu i njegov tim analizirali su genetske podatke iz velikih baza poput UK Biobank, 23andMe i Genomski konzorcijum za psihijatriju.

Otkrili su da ljudi koji su se sami identifikovali kao osobe sa mizofonijom imaju češće gene povezane s psihijatrijskim poremećajima, ali i sa tinitusom (stalno zvonjenje u ušima).

Tinitus je, inače, često povezan sa simptomima depresije i anksioznosti.

Smit je objasnio da su pronašli i genetsko preklapanje sa PTSP-om, što ukazuje da bi ista neurobiološka osnova mogla doprineti razvoju oba stanja. To takođe otvara mogućnost da terapije koje se koriste za PTSP možda mogu pomoći i kod mizofonije.

Međutim, to ne znači da mizofonija i ovi poremećaji imaju identične uzroke – samo da dele neke slične genetske rizike.

Ranija istraživanja pokazala su da osobe sa mizofonijom češće potiskuju svoja osećanja, a novo istraživanje je potvrdilo povezanost sa ličnosnim osobinama kao što su preterana zabrinutost, osećaj krivice, usamljenost i neuroticizam.

Reakcije na zvuke koji pokreću mizofoniju mogu se kretati od iritacije i ljutnje, pa sve do ozbiljne uznemirenosti koja ometa svakodnevni život. Autori navode da uznemirenost često više dolazi iz osećaja krivice i unutrašnjeg konflikta nego iz same ljutnje.

Zanimljivo je da su osobe sa autizmom imale manju verovatnoću da dožive mizofoniju, iako inače imaju nižu toleranciju na zvuke. Istraživači veruju da su to dva različita stanja kada se posmatraju sa genetske strane.

Na kraju, istraživači ističu da su podaci uglavnom dobijeni iz evropskih populacija i da su svi slučajevi mizofonije bili samoprijavljeni, a ne klinički dijagnostikovani, što može uticati na tačnost rezultata.

Ipak, ovo istraživanje pruža dragocene smernice za buduće studije i može pomoći u boljem razumevanju biologije mizofonije.

Anketa iz 2023. godine sugeriše da je mizofonija češća nego što se ranije mislilo, što dodatno potvrđuje važnost ovog istraživanja.