Otvoreni alternativni investicioni fondovi (AIF) u Srbiji značajno su uvećali imovinu prošle godine, a među njima najviše je porastao Vista Rica Invest, koji nije povezan ni sa jednom bankom, već sa – vladajućom strankom, piše danas Nova ekonomija.
Rast neto vrednosti fondova dolazi iz dva izvora – jedan deo je prinos koji je ostvaren na investirana sredstva, a drugi deo rasta su nove uplate, rekao je za Novu ekonomiju Milan Marinković, partner u WM Equity Partners.
„Skok neto vrednosti imovine je u najvećoj meri indikator koliko novih ljudi ulazi, ili koliko postojeći članovi fonda uvećavaju svoje udele u fondu“, kazao je Marinković.
U Srbiji posluje sedam otvorenih AIF, prema podacima onlajn registra Komisije za hartije od vrednosti. Ovi fondovi prikupljaju sredstva radi ulaganja u različite vrste imovine, a od zatvorenih AIF se razlikuju po tome što investitorima omogućuju otkup udela.
Iako su relativno nova pojava u Srbiji, ovi fondovi brzo rastu, a prošle godine najveći rast ostvario je Vista Rica Invest – vrednost ovog fonda na početku 2025. godine bila je 27,2 miliona evra, a na kraju 57,4 miliona.
Ovo znači da je neto imovina fonda porasla za čak 30.219.877 evra, više nego fondovi kojima upravljaju velike banke Intesa i Raifeissen. Za fond Vista Rica, to predstavlja rast veći od 100 odsto.
Porastao je i fond Vista Rica Corporate, koji je na početku prošle godine vredeo 15,9 miliona evra, a na kraju 26,9 miliona.
Fondove Vista Rica Invest i Vista Rica Corporate osnovali su Vojislav Nedić, otac bivšeg generalnog sekretara Vlade Srbije Novaka Nedića, i Tatjana Vukić, upraviteljka Fondacije „Za srpski narod i državu“ i partnerka Andreja Vučića, kako je pisao BIRN.
Nedeljnik Radar je nedavno objavio da su u fond Vista Rica novac uložili brat Ane Brnabić, Igor Brnabić, zatim Predrag Mali, Andrej Vučić, ali i brojni biznismeni čiji se uspon dovodi u vezu sa dolaskom SNS-a na vlast.
Među njima su Ostoja Mijailović, Davor Macura, Ivan Bošnjak, Dragoljub Zbiljić i brojni drugi.
Radar je objavio i da je 12,8 miliona evra u fond kao fizičko lice uplatio vlasnik preduzeća Galens Aleksandar Galić, najpoznatijeg po projektu koji se u javnosti naziva „Novi Sad na vodi“.
I drugi otvoreni AIF su se razvijali prošle godine. Rajfajzen Alternativ fond je od početka 2025. godine do 31. decembra uvećao vrednost za skoro 25,9 miliona evra.
Neto vrednost imovine ovog fonda iznosila je 51,3 miliona evra na početku, a 77,2 miliona na kraju prošle godine.
Ovo čini Rajfajzen Alternativ najvrednijim otvorenim AIF-om koji posluje u Srbiji.
Za njim sledi Intesa Invest Equity Alternative, koji je na kraju godine vredeo 68,3 miliona evra.
Intezin AIF je na početku prošle godine vredeo 38,5 miliona evra, što znači da je vrednost uvećao za oko 29,8 miliona.
Radi poređenja, na kraju 2024. ovaj fond je vredeo 38,5 miliona, a poslednjeg dana 2023. godine 13,6 miliona evra.
Još dva otvorena altnernativna investiciona fonda startovala su u 2025. godini.
Vista Rica Origin je počeo sa radom u novembru, a na dan 15. januar 2026. godine bio je vredan 1,44 miliona evra.
Altnerativni fond Intesa Invest Gold & Silver je takođe pokrenut u novembru, a do 15. januara vrednost mu je narasla na 18,2 miliona evra.
Najveći deo novca u fondove se sliva u decembru, što je uobičajeno jer ljudi koriste poreske podsticaje, kazao je Milan Marinković.
Investitori koji ulože novac u alternativni investicioni fond dobijaju poreski kredit, odnosno umanjenje poreza, i to do 50 odsto godišnjeg poreza na dohodak građana. Prema zakonu, ne smeju da otuđe udeo u godini kada su izvršili ulaganje u fond i dve godine nakon toga, u suprotnom gube pravo na poreski kredit.
Prema Marinkovićevim rečima, poreski podsticaj je najveći generator rasta AIF-a, a to rešenje predlagali su i podržavali Amerikanci, dok su još bili prisutni preko USAID-a, kao i evropske agencije.
„Svi projekti razvoja tržišta kapitala u Srbiji su manje više podsticali i podržavali to kao ideju, nije to nekom individualnom političaru palo na pamet. To su nam maltene, neću da kažem nametnuli, ali zdušno savetovali upravo zapadni savetnici, i mi smo to uveli“, rekao je on.
Kako je objasnio, cilj je da se smanji bankocentričnost tržišta kapitala u Srbiji, odnosno da se pored bankarskog razvijaju i drugi sektori koji bi nudili kapital tržištu, kako bi se na taj način smanjili sistemski rizici vezani za zemlje koje imaju samo banke.
Dok je vrednost neto imovine pre svega pokazatelj uvećanja uloga i broja investitora, prava mera uspeha svakog fonda je prinos.
Prinos je promena vrednosti udela, odnosno zarada ili gubitak koji ostvaruje ulagač, izražena u procentima.
Prošle godine je prinos Raifeissen Alternative fonda bio 4,39 odsto, Intesa Invest Equity fonda 5,67 odsto a Vista Rica Investa 10,74 odsto.
Ti podaci nisu nužno uporedivi, pošto prinosi zavise od toga u koju imovinu fondovi ulažu, kakva im je strategija i drugo.
Tako se imovina Intesa Invest Equity Alternative fonda prevashodno usmerava u „investicione fondove (Exchange Traded Funds – ETF) koji svoju imovinu pretežno investiraju u akcije izdavalaca na inostranim akcijskim tržištima, uglavnom srednje i velike tržišne kapitalizacije“, navodi se na sajtu Inteze.
Imovina Rajfajzen Alternative je krajem 2025. godine bila 61,25 odsto investirana u akcije, 15,67 odsto u akcije ETF-ova, te u berzansku robu, nekretnine i novčane račune u dinarima i evrima.
Investicije fonda Vista Rica Invest su usmerene u depozite kod banaka, državne hartije od vrednosti, ali i vlasničke hartije od vrednosti, Exchange Traded Funds/ETFs, dužničke hartije od vrednosti.
Pored investiranja na međunarodnom tržištu hartija od vrednosti, Fond ulaže i u hartije od vrednosti čiji su izdavaoci iz Republike Srbije, navodi se u prospektu ovog fonda.
Investicije su takođe usmerene u investicione fondove (Exchange Traded Funds – ETF), koji svoju imovinu pretežno investiraju u akcije izdavalaca listiranih na inostranim tržištima.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.