Non-pejper Italije članicama EU pred sednicu o izboru novog visokog predstavnika u BiH

Italija je članicama Evropske unije (EU) uputila takozvani non-pejper, u kojem su navedeni prioriteti budućeg visokog međunarodnog predstavnika u Bosni i Hercegovini (BiH) kako bi se postigao kompromis da njihov kandidat Antonio Zanardi Landi, koji ima podršku i Sjedinjenih Američkih Država (SAD), bude imenovan za novog visokog predstavnika.

U dokumentu, čiji sadržaj je preneo sarajevski Avaz, navodi se da bi Landi pažnju usmerio na završetak agende 5+2, kao ključnog uslova za zatvaranje Kancelarije visokog predstavnika (OHR) u BiH, kao i na smanjenje njegove uloge i obima delovanja.

Posebno je istaknuto da on ne ukidao prethodne odluke prethodnih visokih predstavnika, a da bi „bonska ovlaštenja“ (mogućnost nametanja odluka i zakona) koristio samo u krajnjim slučajevima, uz prethodne konsultacije sa članicama Upravnog odbora Saveta za sprovođenje mira (PIC).

Još se navodi da bi Landijev mandat bio usmeren ka evropskom putu BiH i jačanju procesa integracija.

Prema italijanskom predlogu, Landi bi imao mandat od dve godine, uz mogućnost produženja, dok bi zatvaranje OHR-a i dalje zavisilo od ispunjenja agende 5+2.

Agendu 5+2 usvojio je PIC 2008. godine i njome je definisano pet ključnih uslova i dva cilja koje su vlasti u BiH moraju da ispune da bi se u toj zemlji okončao mandat OHR-a.

Između ostalog, vlasti moraju da reše pitanje državne imovine, da u potpunostio sprovedu arbitražnu odluku o Brčkom, kao i da PIC da pozitivnu ocenu situacije u BiH, zasnovanu na poštovanju Dejtonskog mirovnog sporazuma.

Italijanski predlog, prema pisanju Avaza, upućen je kako bi Landi bio prihvatljiviji za ostale članice s ozbirom na to da deo zemalja članica EU izražava zabrinutost da bi, u slučaju njegovog imenovanja za visokog predstavnika, mogao delovati u pravcu koji nije u potpunosti usklađen s politikom Unije.

Zabrinutosti se odnose na mogućnost da bi mogao osporiti odluke Kristijana Šmita, uključujući i izmene Krivičnog zakona BiH, na osnovu kojih je podignuta optužnica protiv lidera Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorada Dodika i doneta presuda kojom mu je zabranjeno obavljanje javne funkcije šest godina.

Zbog toga se, kako se ističe, razmatra opcija da uz Landijevo imenovanje bude usvojen dodatni dokument kojim bi se ograničilo poništavanje ranijih odluka visokih predstavnika.

U igri za novog visokog predstavnika u BiH je i francuski kandidat Rene Trokazi, koji nema podršku SAD-a, što dodatno komplikuje dogovor, jer bi njegovo imenovanje moglo dovesti u pitanje finansijsku podršku OHR-u.

Nova sednica Upravnog odbora PIC-a zakazana je za sutra.