Nišlijka se trudi da topola stara vekovima bude stavljena pod zaštitu države

Ana Golubović iz niškog naselja Donja Vrežina od prošle godine se obraća nadležnim domaćim i međunarodnim institucijama kako bi vekovima staro stablo crne topole u njenom dvorištu bilo stavljeno pod zaštitu države i proglašeno za spomenik prirode botaničkog karaktera.

Ona je rekla da su stručnjaci Zavoda za zaštitu prirode Srbije merenjima ustanovili da je stablo visoko 22 metra i da ima obim od 5,12 metara.

„Verujem da je po starosti crna topola u mom dvorištu starija od crne topole u Kotoru koja se već godinama nalazi pod zaštitom crnogorske države. To stablo je zasađeno 1667. godine, a visoko je 17 metara“, rekla je Golubović agenciji Beta.

Ona je kazala da je plac sa topolom kupila 2005. godine a prošle godine se zabrinula za sudbinu stabla, nakon što su se investitori zainteresovali za okolne placeve.

„Investitori su u Donjoj Vrežini zbog izgradnje stambenih zgrada isekli baš mnogo stabala. Plašim se da bi isekli grane koje delimično prelaze na susedne parcele, a svakako bi isekli one žile korena koje se tamo nalaze. To bi bilo pogubno za topolu“, kazala je ona.

Dodala je da se prošle godine obratila Zavodu za zaštitu spomenika prirode, kao i većem broju međunarodnih ustanova koje se bave prirodom i zaštitom biodiverziteta.

„Prošle godine se odazvao Zavod za zaštitu prirode Srbije ali prva poseta njihovih stručnjaka nije dala nikakav rezultat. Došli su bez ikakvih instrumenata, nisu izmerili stablo uz objašnjenje da je drvo bolesno. Platila sam komunalnom preduzeću ‘Mediana’ da rezistografom proveri u kakvom je stanju. Ustanovili su da je potpuno zdravo i predložili da bude zaštićeno“, navela je Golubović.

Ocenila je da stablo ima „ne samo estetski i ekološki već i kulturno-istorijski značaj“.

„Njegova krošnja je stanište ptica, insekata i drugih životinja. Na drvetu i oko njega borave detlići, zelene žune, sove, ježevi i druge vrste“, kazala je ona.

Dodala je da najstariji žitelji Donje Vrežine potvrđuju da je crna topola vekovima bila „zapis“ odnosno sveto drvo oko kojeg su se okupljali meštani tokom velikih svetkovina i praznika.