Odnosi između dva suseda postali su poslednjih godina pragmatičniji, nakon ruske agresije na Ukrajinu 2022. godine i dolaska na vlast liberalne vlade u Poljskoj 2023. godine.
Dok SAD razmatraju delimično smanjenje svog vojnog prisustva u Evropi, Poljska nastoji da osigura da vodeći evropski saveznici preuzmu veću ulogu u odbrani istočnog krila kontinenta.
Nemačka traži partnere dok preduzima korake da revitalizuje svoju vojsku, piše AP.
Značaj Poljske kao logističkog centra za Ukrajinu uz njenu rastuću privredu i jake investicije u odbranu su je pretvorile u važnog partnera za nemačku i druge ključne evropske zemlje.
„Nama Nemcima potrebna je jaka Poljska kao ravnopravan partner. To je u našem osnovnom interesu“, rekao je nemački kancelar Fridrih Merc u Berlinu posle sastanka sa liberalnim poljskim premijerom Donaldom Tuskom, u decembru.
Odbrambeni sporazum uključuje planove za zaštitu oblasti Baltičkog mora i detalje o saradnji u vojnoj mobilnosti i infrastrukturi, sajber odbrani i novim tehnologijama.
Dve zemlje su nepovratno povezane odbrambenim planovima NATO koji daju Nemačkoj ključnu ulogu u odbrani baltičke oblasti, zajedno sa Poljskom i drugim zemljama u centralnoj i istočnoj Evropi, rekla je Džustina Gotovska, zamenica direktora u institutu Centar za istočne studije baziranim u Varšavi.
Često se govori o baltičkim zemljama kao najverovatnijoj meti Rusije, ako bi napala teritoriju NATO u budućnsoti.
Očekuje se da će sporazum ponovo potvrditi obaveze o uzajamnoj odbrani iznete u okviru ugovora NATO i Evropske unije, čije su obe zemlje članovi.
Međutim za razliku od bilateralnih sporazuma koje je svaka od njih potpisala sa Francuskom i Velikom Britanijom poslednjih godina, poljsko-nemački sporazum je međuministarski, usmeren na pratkične strane vojne saradnje i ne uključuje političke izjave o uzajamnoj odbrani koje bilalterani sporazumi imaju.
Kada su novinari pitali poljskog ministra spoljnih poslova Radoslava Šikorskog zašto Poljska ne potpisuje sličan ugovor sa Nemačkom Šikorski je rekao da predsednik Karol Navrocki, koji je došao na vlast uz podršku nacionalno-konzervativne partije Pravo i pravda, nikad na to ne bi pristao.
Kada je ta partija bila na vlasti vlada je tražila 1.300 milijardi dolara reparacija od Nemačke zbog njene okupacije Pojske tokom Drugog svetskog rata, što je Berlin odbacio.
Ta tema će verovatno ponovo biti aktuelna uoči opštih izbora iduće godine i Tusk će nastojati da izbegne da izgleda mekano, ili da deluje kao da služi interesima Berlina. I sam Tusk je tražio od Nemačke da brže radi na nadoknadama preživelim žrtvama nemačke okupacije.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.