„Neispeglana“ budućnost za veću Evropsku uniju: Izazovi integracija Srbije i KiM

Na osnovu izveštaja Evropskog Parlamenta situacija za pridruživanje Evropskoj uniji, situacija se pogoršava.

Pogledajte celu konferenciju za novinare na sledećem linku.

KiM i Srbija pred izazovima evropskih integracija

Evropski parlament je ponovo skrenuo pažnju na proces pristupanja Kosova i Metohije (KiM) i Srbije Evropskoj uniji, ističući ključne reforme koje obe zemlje moraju sprovesti kako bi ubrzale svoje evropske integracije. U dvema rezolucijama usvojenim u sredu, poslanici Evropskog parlamenta (MEP) analizirali su napredak koji su KiM i Srbija postigle tokom 2023. i 2024. godine.

KiM: Ključne reforme i borba protiv dezinformacija

Poslanici Evropskog parlamenta navode da je Kosovo i Metohija ostvarilo značajan napredak u izbornim reformama, ekonomskoj otpornosti i zaštiti osnovnih prava. Ipak, i dalje postoje izazovi u oblasti reforme pravosuđa, slobode medija, efikasnosti javne uprave i digitalizacije državnih usluga. Evropski parlament naglašava da su sveobuhvatne reforme i inkluzivna uprava ključne za dalji put KiM ka EU.

Uprkos naporima, dijalog između Prištine i Beograda nije doneo očekivane rezultate. Poslanici pozivaju obe strane da sprovedu Briselski i Ohridski sporazum, uključujući formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom, i ukidanje srpske blokade prijema Kosova i Metohije u međunarodne i regionalne organizacije.

MEP-ovi upozoravaju da je KiM izloženo stranim uticajima i dezinformacijama, posebno iz Rusije i Kine, koje nastoje da destabilizuju region i otežaju evropske integracije Zapadnog Balkana. Evropski parlament stoga poziva vlasti KiM da ojačaju kapacitete u borbi protiv ovih pretnji.

Rezolucija o KiM usvojena je sa 353 glasova za, 145 protiv, dok je 78 poslanika bilo uzdržano.

Srbija: Korupcija, vladavina prava i sloboda medija na udaru

Iako je Srbija ostvarila određeni napredak u pregovorima, Evropski parlament upozorava da se suočava sa ozbiljnim preprekama u svom evropskom putu. Poslanici traže poboljšanje unutrašnjeg političkog dijaloga, zaštitu vladavine prava i reforme u borbi protiv korupcije. Takođe, Srbija mora raditi na postizanju sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa sa KiM i na potpunom usklađivanju sa evropskom spoljnom politikom.

Evropski parlament poziva srpske vlasti da obezbede nezavisnost ključnih institucija, uključujući medijske regulatore poput Regulatornog tela za elektronske medije (REM). Poslanici insistiraju na sprovođenju svih preporuka OEBS/ODIHR-a i tela Saveta Evrope u vezi sa reformom izbornog sistema, kako bi se izborni proces unapredio pre narednih izbora.

Posebna zabrinutost izražena je zbog kolapsa nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. MEP-ovi zahtevaju transparentnu istragu i odgovornost za taj incident, ali i za navodne nezakonite metode kontrole protesta. Takođe, poslanici osuđuju nasilje nad studentima i izražavaju zabrinutost zbog rastućih političkih i finansijskih pritisaka na profesore i nastavno osoblje koji podržavaju studentske proteste.

Rezolucija o Srbiji usvojena je sa 419 glasova za, 113 protiv i 88 uzdržanih.

Evropski put uz reforme

Tonino Picula, izvestilac za Srbiju, istakao je da politička kriza u zemlji direktno utiče na napredak ka EU. „Predugo je Srbija pokušavala da koristi fondove EU, dok je zanemarivala naše osnovne vrednosti i geopolitičku orijentaciju. Proces proširenja zasnovan je na zaslugama, a napredak Srbije može imati pozitivan efekat na ceo region,“ zaključio je Picula.

S obzirom na trenutne izazove, Srbija i KiM će morati da pokažu jasnu političku volju i posvećenost evropskim reformama, kako bi ubrzale svoj put ka članstvu u Evropskoj uniji.