U Hrvatskoj su migranti trenutno najugroženija manjinska grupa, a naročito oni koji rade kao dostavljači, saopštio je Centar za mirovne studije (CMS) povodom svog programa Nedelja borbe protiv rasizma koji se održava od 20. do 29. marta, prenosi danas agencija Hina.
„Protesti protiv migrantskih radnika u Zagrebu, Splitu i Rijeci, zabrane ulaska u klubove i trgovine zbog boje kože ili porekla te sve češći fizički napadi na dostavljače i druge radnike ukazuju na zabrinjavajuće trendove u društvu“, ističe CMS.
Centar upozorava da deo političkih aktera pokušava da usmeri strah i nezadovoljstvo zbog ekonomske situacije upravo prema migrantskim radnicima i da se sve češće različite oblike nasilja nikako ne bi trebalo posmatrati kao izolovan incidente već kao eskalaciju netrpeljivosti.
‘Hrvatska deli slične trendove s drugim državama EU – porast netrpeljivosti prema migrantskim i drugim manjinskim grupama, posebno u kontekstu nastojanja nekih političara da odgovornost za ekonomsku situaciju u zemlji, preskupu potrošačku korpu i sve teži pristup javnim uslugama prebace upravo na migrantske radnike koji, baš kao i mi, svojim radom i trudom nastoje da prehrane svoje porodice“, ističe CMS.
Zaključuje se da je specifičnost Hrvatske relativno nov i brz rast broja migrantskih radnika, uz istovremeni izostanak adekvatnih politika integracije i zaštitnih mehanizama, što može dodatno da poveća rizik od diskriminacije i nasilja.
“Zvanični izveštaji za 2025. još nisu dostupni, pa smo ocenu o eskalaciji netrpeljivosti temeljili na svom radu sa zajednicama, odnosno kroz pružanje direktne podrške te kontinuirano praćenje medijskih izveštaja o napadima“, navodi se u odgovoru CMS-a Hini.
Pozivajući se na izveštaje Narodne pravobraniteljice iz prethodnih godina, naglašava se i da su netrpeljivost i napadi na migrantsku zajednicu deo šireg i dugotrajnijeg trenda porasta diskriminacije na temelju nacionalnosti, etničkog porekla i rase.
Pojašnjavaju da, uz zvanične statistike, i ispitivanja javnog mnjenja pokazuju sve veće prisustvo negativnih stavova prema migrantima i manjinskim grupama, često obrazložene pitanjima bezbednosti i kulturnim razlikama.
Upravo takvi stavovi ne ostaju samo na nivou percepcije, već oblikuju društvenu klimu u kojoj se nasilje lakše relativizuje. Stoga nikoga ne bi trebalo da čudi da je prema statistici MUP-a još u 2024. bio zabeležen veći udeo stranih državljana žrtava krivičnih dela nego u prethodnoj godini, piše CMS.
Centar za mirovne studije dodaje da su, uz migrantske grupe, Romi dugotrajno najizloženija diskriminisana grupa u Hrvatskoj, ali dodaje i da je ključno razumeti da rasizam i ksenofobija stvaraju širi obrazac nesigurnosti koji pogađa različite zajednice i, u konačnici, celo društvo.
Upravo zato je važno razvijati politike i prakse koje štite prava i bezbednost svih, ističe CMS. CMS dodaje da nedavni napadi na migrante nisu izolovani incidenti, nego su mogući zato što postoje sistemi i institucije koje ih ne sprečavaju, već ih svojim politikama i praksama dopuštaju ili proizvode.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.