Znamo svi za onu staru da se dobra dela isplate. Ali ako ste u Švajcarskoj, tamošnje vlasti će se pobrinuti da to zaista bude tako.
U Švajcarskoj postoji koncept takozvane banke vremena, model u kom ljudi deponuju sate provedene pomažući drugima i kasnije te sate mogu da iskoriste kada njima samima bude potrebna pomoć u starijoj dobi, prenosi Nova.rs.
Na sajtu Good Business pišu kako to funkcioniše.
Šta je banka vremena
Pojedinci pomažu starijim članovima zajednice, na primer, tako što odu u kupovinu za njih, prave im društvo, neguju ih, a zauzvrat zarađuju vremenske kredite. Ti krediti se beleže i kasnije se mogu potrošiti za dobijanje slične pomoći kada ona bude potrebna njima.
Ovaj koncept nije potpuno nov jer slični programi postoje i drugde, često zadovoljavajući potrebe koje prevazilaze negu starijih osoba. Ali ono što ga čini posebno zanimljivim jeste to što tiho rešava izazove tradicionalnog volontiranja.
Ako se dobra volja pretvori u opipljivu sigurnost u budućnosti, volontiranje se više ne posmatra kao isključivo nesebičan čin već kao oblik društvene investicije. Podstiče ljude da razmišljaju dugoročno, da deluju u službi svog budućeg ja, istovremeno gradeći kulturu uzajamnosti umesto čistog dobročinstva.
I eto načina da se današnje dobro delo pretvori u valutu budućnosti.
Zanimljivo je da razmene zasnovane na vremenskoj valuti datiraju još iz ranog 19. veka.
Cincinnati Time Store (1827–1830) bila je prva u nizu maloprodajnih prodavnica gde je rad korišćen kao sredstvo razmene i prethodio je sličnim evropskim pokušajima za gotovo dve decenije.
A u 20. veku Teruko Mizušima (1920–1996), japanska domaćica, autorka, pronalazačica, društvena komentatorka i aktivistkinja, bila je žena kojoj se pripisuje zasluga za osnivanje prve banke vremena na svetu 1973. godine, piše Vikipedija.
Suštinski kao filozofija timebanking zasniva se na pet osnovnih principa:
Svako vredi – svaka osoba ima nešto da ponudi.
Rad nekad nema novčanu cenu – briga, pažnja i zajedništvo prevazilaze materijalnu vrednost.
Uzajamna pomoć – davanje i primanje su jednako važni.
Zajednica je neophodna – društvene mreže i međusobna podrška su osnova funkcionalnog društva.
Poštovanje prema svim ljudima – svako zaslužuje uvažavanje i dostojanstvo.
U svojoj idealnoj formi timebanking gradi osećaj zajedništva.
Članovi ponekad ovo nazivaju povratkom jednostavnijim vremenima, kada je zajednica zaista brinula o svakom svom pojedincu.
Šta vi mislite?
Još nema komentara. Budite prvi koji će otvoriti diskusiju.