Iako bi se, s obzirom na to koliko je postignuto u razvoju medicine, biologije, anatomije i srodnih prirodnih nauka, moglo pomisliti da već znamo sve o ljudskom telu, iznova se pokazuje da to ipak nije tako.
Tako su naučnici tek 2017. godine među organe uvrstili mezenterijum, strukturu u probavnom sistemu koja je bila poznata i ranije. Godinu dana kasnije, australijski neuronaučnik Džordž Paksinos identifikovao je novi nervni centar u ljudskom mozgu, koji ne postoji kod majmuna, mada se i dalje vodi debata o tome da li je reč samo o anatomskoj strukturi ili o fiziološkom organu.
Hemifusom – „Sneško s maramom“ u našim ćelijama
Nedavno je istraživački tim sa Univerziteta u Virdžiniji otkrio potpuno novi deo ljudskog tela. Ne radi se o novoj kosti niti o nečemu velikom i opipljivom. Ovo otkriće moguće je videti samo pod elektronskim mikroskopom, jer je manje od mitohondrije, „ćelijske elektrane“, jednog od najmanjih delova u našim (i životinjskim) ćelijama.
Novi organel (tako se nazivaju strukture u ćelijama koje imaju sopstvene funkcije, slično organima u telu) dobio je ime hemifusom. Uočen je tokom proučavanja filamenata, sitnih struktura koje pomažu ćelijama da zadrže oblik i deluju poput „nosećih stubova“ ćelije.
Kako je za portal Live Science izjavila docentkinja Seham Ebrahim, vođa tima koji je otkrio organel, hemifusom je prvi put primećen na mikroskopskim snimcima gde se stalno pojavljivala forma nalik na „Sneška s maramom“ – sa manjom „glavom“ i većim „telom“ razdvojenim „maramom“, odnosno tankom membranom.
Hemifusom ima prečnik od svega 100 nanometara. Za poređenje, kada bi ih 10.000 poređali jednog do drugog, zauzimali bi dužinu (ili visinu) od samo jednog milimetra.
Još nije poznato funcija hemifusa
Precizna funkcija ovog organela za sada nije poznata. Tim Seham Ebrahim, koji ga je prvi otkrio, pretpostavlja da učestvuje u razvrstavanju, reciklaži i uklanjanju proteina u ćelijama.
Ako se ta pretpostavka pokaže tačnom, istraživanje hemifusoma moglo bi značajno da doprinese proučavanju Alchajmerove bolesti, jedne od najrazornijih bolesti današnjice.
U radu objavljenom u maju 2025. godine u časopisu Nature Communications naučnici navode da hemifusomi mogu imati ključnu ulogu u reciklaži ili uklanjanju ćelijskih membrana. Pošto ovaj proces sprečava nakupljanje otpada u ćelijama, istraživači pretpostavljaju da bi hemifusomi mogli biti povezani sa razvojem Alchajmerove bolesti. Poznato je, naime, da bolest često nastaje kao posledica lošeg uklanjanja abnormalnih proteina u mozgu.
Ebrahim je izrazila želju da nastavi istraživanja i, govoreći o ovom otkriću dela ljudskog tela, sa oduševljenjem dodala: „Napolju nas verovatno čeka čitav svet koji tek treba da otkrijemo.“
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.