Poljoprivrednici u Srbiji saopštili su danas da će biti prinuđeni na nove proteste ako se utvrdi, da pored problema sa snabdevanjem gorivom, ministar poljoprirede Dragan Glamočić nije napravio „lapsus“, kada je rekao da će 18.000 dinara po hektaru dobiti samo ako taj novac ulože u objekte i mašine.
Poljoprivredni proizvođač Vojislav Malbaški iz Perleza rekao je za Betu da nema novca da napravi zalihu dizela dok još može da se kupi na pumpama NIS-a po beneficiranoj ceni od 179 dinara za litar.
„Gorivo za jesenje oranje finansirao sam keš kreditom po kamati od skoro šest odsto. Nisam ni pitao za visinu kamate, samo da dobijem novac“, rekao je Malbaški.
Dodao je da je najbliža NIS-ova pumpa na kojoj bi gorivo platio jeftinije 30 dinara po litru udaljena oko 26 kilometara od sela, a da je na privatnim, a bližim pumpama litar goriva 209 dinara.
Dodatni problem za poljoprivrednike je i što većina traktora nije registrovana, pa ne bi smeli da se kreću van atarskih puteva.
Malbaški je rekao da novac od direktnih davanja, od 18.000 dinara po hektaru u narednoj godini, očekuju kao spas i da se nada da će to biti bezuslovno isplaćeno jer je Glamočić napravio „lapsus“ kada je rekao da će ta subvencija biti uslovljena ulaganjem u objekte i mašine.
„Nama objekti i mašine ne trebaju u ovom momentu, već finansijska podrška da održimo proizvodnju. Ako Glamočić nije napravio lapsus, već je stvarno mislio da će ta isplata biti uslovljena, ne preostaje nam ništa drugo osim protesta“, rekao je Malbaški.
Poljoprivrednik Dalibor Paskulov iz sela Botoš veruje, kako je rekao, da se ministru omakla „nebulozna“ izjava da na subvenciju od 18.000 mogu da računaju samo oni koji će taj novac da ulože u objekte i mašine.
„Ta izjava je ili nebulozna ili ministar ne zna kakav je situacija u poljoprivredi. Poljoprivrednici Banata su najviše oštećeni sušom, država nam ništa nije pomogla, pa subvenciju očekujemo kao socijalnu pomoć“, rekao je Paskulov.
Naveo je da se poljoprivredom bavi 40 godina i da se do sada nije desilo da, umesto roda od 50 tona kukuruza na istoj površini ubere samo četiri tone.
On je rekao da je najveća šteta bila na njivama koje su bile najbolje obrađene i nađubrene jer je đubrivo, bez vlage i padavina, „izgorelo“ useve.
Bilo je površina na kojima, kako je rekao, bukvalno ništa od roda nije bilo, a „izjalovila“ su se i očekivanja od cene i roda suncokreta koji je pretrpeo najmanje posledice suše.
„Šta može domaćinstvo koje obrađuje deset hektara zemlje i dobije 180.000 dinara da kupi tim novcem. Samo dve gume za manji traktor“, rekao je Paskulov.
Istakao je da poljoprivrednicima u ovom trenutku nisu potrebne velike količine goriva, ali da će krajem januara krenuti prihrana i priprema za prolećnu setvu koja je mnogo skuplja nego setva pšenice u jasen.
„Mislim da Glamočić izjavama samo podgreva nezadovoljstvo poljoprivrednika i protest“, rekao je Paskulov.
U budžetu za 2026. godinu za poljoprivredu je izdvojeno 136,5 milijardi dinara i još 11 milijardi za povraćaj na ime akcize.
Poljoprivrednici su u nedoumici i zbog činjenice da u Zakonu o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju piše da direktna subvencija ne može biti manja od 12.000 dinara po hektaru, a u uredbi koja je doneta nakon jednog od više protesta navedeno je da je ta subvencija 18.000 dinara, koliko je ove godine i isplaćeno, ali je nejasno za koji će se od ta dva iznosa resorno ministarstvo opredeliti u 2026. godini.
Daj svoj stav!
Još nema komentara. Napiši prvi.