Na Islandu u subotu glasanje o ponovnom otvaranju pregovora o članstvu u EU

Građani Islanda će u subotu, 29. avgusta glasati o ponovnom otvaranju pregovora o pristupanju sa Evropskom unijom, što je prvi korak u planu aktuelne proevropske vlade da približi zemlju EU.

Prema poslednjoj anketi, tesna većina Islanđana podržava nastavak pregovora o pristupanju EU na nacionalnom referendumu zakazanom u subotu, rezultati su nove ankete javnog mnjenja, prenela je britanska agencija Rojters (Reuters).

Birači će odlučivati samo da li će otvoriti pregovore sa ciljem eventualnog pristupanja. Glas „za“ bi otvorio najmanje dve godine razgovora sa Briselom, nakon čega bi usledio drugi referendum, moguće 2028. godine.

Vlada ovo glasanje vidi kao priliku „sada ili nikad“. Premijer Kristrun Frostadotir (Frostadottir) nedavno je rekao da bi negativan glas eliminisao izglede za članstvo u EU.

Pristalice članstva u EU veruju da bi to ojačalo islandsku ekonomiju, omogućilo zemlji da bolje brani svoje interese sa svojim glavnim trgovinskim partnerima i pomoglo joj da se odupre rastućim tenzijama na Arktiku, posebno imajući u vidu nameru američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) da preuzme kontrolu nad susednim Grenlandom.

Island bi se pridružio Evropskoj carinskoj uniji, koja predviđa odsustvo carina između država članica i primenu zajedničke spoljne carine na uvoznu robu.

Ta nordijska zemlja bi takođe mogla da usvoji evro umesto islandske krune, koja se smatra nestabilnom, kako bi obuzdala inflaciju, smanjila troškove života i snizila kamatne stope.

Zemlja bi takođe imala mesto u institucijama EU – Evropskoj komisiji, Evropskom parlamentu i Evropskom savetu, koji okuplja šefove država i vlada.

Prema protivnicima članstva u EU, pristupanje bi prenelo deo moći donošenja odluka na Brisel, a da se pritom ne ojača bezbednost Islanda.

Ribarska industrija, stub islandske ekonomije i simbol nacionalnog identiteta, strahuje da bi Zajednička ribarska politika EU otvorila islandske vode stranim flotama.

Zadržavanjem svoje valute, islandske krune, zemlja bi zadržala zaštitu od ekonomskih fluktuacija, jer može da devalvira u odnosu na evro i dolar tokom padova, a da poraste kada je ekonomija jaka, smatraju protivnici ulaska u EU.

Rejkjavik je obustavio pregovore o pristupanju 2013. godine, četiri godine nakon podnošenja zahteva, posle dolaska na vlast evroskeptične vlade. Od tada, rastući troškovi života i rat u Ukrajini ponovo su probudili interesovanje javnosti za ponovno otvaranje debate.

Koalicija levog centra formirana 2024. godine pristala je da održi ovaj referendum na inicijativu Reformske stranke, stranke koja je naklonjena EU.

Socijaldemokratska partija premijera Kristruna Frostadotira takođe je za EU, iako je ostala diskretnija po tom pitanju. Treći koalicioni partner, Narodna stranka, protivi se tome.

U opoziciji, Stranka nezavisnosti, koju predvodi Gurun Hafstejnsdotir (Hafsteinsdottir), vodi kampanju za „ne“.

Pristupanje Islanda bi proširilo prisustvo EU na Arktiku, regionu koji je postao sve važnije bojište u rivalstvu između velikih sila.

Član NATO-a, ali bez vojske, Island se nalazi na prolazu Grenland-Island-Ujedinjeno Kraljevstvo (GIUK), jednoj od strateških tačaka u Severnom Atlantiku za ruske pomorske pokrete.

Island – član Evropskog udruženja za slobodnu trgovinu (EFTA) zajedno sa Lihtenštajnom, Norveškom i Švajcarskom – bio bi lakši za integraciju u EU nego druge trenutne zemlje kandidate, jer bi zahtevao manje reformi nego Ukrajina ili zemlje Zapadnog Balkana, što ga čini retkim slučajem relativno brzog pristupanja.