Na današnji dan 9. oktobar

1701 – U Nju Hejvnu, u američkoj državi Konektikat, osnovan je Univerzitet Jejl, danas jedan od najčuvenijih univerziteta u SAD.
1789 – U austrijsko-turskom ratu austrijski feldmaršal Gideon Ernst Laudon zauzeo je Beograd.

1806 – Pruska je prekinula neutralnu politiku prema Napoleonu i objavila rat Francuskoj, u kojem je poražena uz teške teritorijalne gubitke. Mirom u Tilzitu 1807. izgubila je celo područje izmedju Rajne i Labe i veći deo zemalja stečenih deobom Poljske.

1831 – U atentatu je ubijen predsednik Grčke, Joanis Kapodistrijas (Ioannis Kapodistrias), jedan od vodja borbe za oslobodjenje od turske vlasti. Kao predsednik od 1827. vladao je apsolutistički oslanjajući se na vojsku, što je izazvalo revolt liberalnih političara.

1835 – Rodjen je francuski kompozitor i klavirski virtuoz Kamij Sen-Sans (Camille Saint-Saens), jedan od osnivača Nacionalnog muzičkog društva (1871). Njegov bogati opus obuhvata sve vrste mužičkih dela od kojih je najpoznatija opera „Samson i Dalila“.

1854 – Rodjen je srpski fizičar i pronalazač Mihajlo Pupin, profesor matematike i fizike (1901) na Kolumbija univerzitetu. Njegov najznačajniji pronalazak, samoindukcioni kalemovi („Pupinovi kalemovi“) (1890), omogućio je telefonski i telegrafski prenos na velike daljine pomoću kabla. Za autobiografsku knjigu „Od pašnjaka do naučenjaka“ dobio je 1924. Pulicerovu nagradu.

1892 – Rodjen je Ivo Andrić, čije je delo donelo medjunarodni ugled i priznanje jugoslovenskoj književnosti. Prvi je i do sada jedini jugoslovenski književnik dobitnik Nobelove nagrade za književnost (1961) („Ex ponto“, „Znakovi“, „Na Drini ćuprija“, „Travnička hronika“, „Gospodjica“, „Prokleta avlija“).

1915 – Nemačke i austrougarske trupe su u Prvom svetskom ratu zauzele Beograd.

1934 – U Marseju je ubijen jugoslovenski kralj Aleksandar I Karadjordjević. Atentat u kojem je poginuo i francuski ministar inostranih poslova Žan Luj Bartu (Jean Louis Barthou), organizovali su lideri hrvatskog ustaškog pokreta i makedonskih nacionalista, a izvršio ga je Vlada Černozemski.

1940 – U Liverpulu rođen Džon Lenon (John Lennon) kompozitor, tekstopisac i gitarista Bitlsa (The Beatles)

1944 – Počela je Treća moskovska konferencija na kojoj su britanski premijer Čerčil (Churchill) i lider SSSR Staljin razmatrali problem Poljske, Grčke i Jugoslavije i dogovarali se o uredjenju Evrope posle Drugog svetskog rata.

1947 – U Parizu rođena Frans Gal (France Gall), vrhunska francuska pop i je-je pevačica, pobednica Evrovizije 1965. godine. U kasnijoj fazi karijere istaknuta borkinja za prava stanovništva u bivšim francuskim kolonijama i supruga jednog od najznačajnijih modernih francuskih kompozitora Mišela Bergera (Michel Berger).

1962 – Uganda je stekla nezavisnost posle gotovo 70 godina britanske kolonijalne uprave.

1963 – Više od 2.000 ljudi je poginulo u poplavama kada je pukla oko 300 metara visoka brana „Vajont“ kod Beluna, u severoistočnoj Italiji.

1967 – U Boliviji je ubijen argentinski revolucionar Ernesto „Če“ Gevara (Che Guevara), simbol revolucije u Južnoj Americi. Kao beskompromisni borac za pravdu stekao je veliku popularnost širom sveta, posebno medju mladima. Učesnik Kubanske revolucije, ministar u Kastrovoj vladi (Castro) (1961-65), postao je u novembru 1966. lider gerilaca u Boliviji, u oktobru 1967. je zarobljen, a potom ubijen.

1975 – Sovjetski fizičar i disident Andrej Saharov dobio je Nobelovu nagradu za mir.

1983 – U eksploziji bombe u Rangunu, glavnom gradu Burme, ubijeno je 18 vladinih funkcionera Južne Koreje, medju kojima četiri ministra i šef diplomatije Li Bum Suk (Lee). Južnokorejske vlasti su za podmetanje bombe optužile agente Severne Koreje.

1992 – U pokušaju da spreči dalje razbuktavanje rata u Bosni i Hercegovini Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju o zabrani vojnih letova u vazdušnom prostoru ove bivše jugoslovenske republike, a mirovnim snagama (UNPROFOR) naloženo je da nadgledaju kako se zabrana poštuje.

1993 – U sukobima Muslimana i Hrvata u Mostaru (Bosna i Hecegovina) srušen je Stari most, simbol grada, sagradjen u 16. veku za vreme turske vladavine. Most je bio pod zaštitom UNESKO-a.

1997 – Više od 200 ljudi je poginulo kada je uragan „Paulina“ pogodio meksičko letovalište Akapulko.

2002 – Prvi put u istoriji srpskog parlamentarizma održan je TV duel kandidata za predsednika Srbije koji su ušli u drugi izborni krug, Vojislava Koštunice i Miroljuba Labusa.

2002 – Umro je jugoslovenski televizijski reditelj Sava Mrmak, jedan od najznačajnijih reditelja na ovim prostorima u domenu istorijske dokumentarne drame, koji se oprobao i u svim ostalim televizijskim žanrovima.

2004 – U Avganistanu su održani prvi direktni predsednički izbori u istoriji te zemlje, na kojima je pobedio dotadašnji privremeni predsednik Hamid Karzai.

2012 – Izvršen pokušaj atentata na Malalu Jusufzai, pakistansku devojčicu i aktivistkinju, borca za pravo na školovanje ženske dece. Godine 2014. dobila je Nobelovu nagradu za mir.

2013 – Umro je flamanski političar i državnik Vilfrid (Wilfried) Martens, premijer koji je vodio devet vlada Belgije od 1979. do 1992. Jedan je od osnivača Evropske narodne stranke na čijem čelu je bio od 1990.

2014 – Preminuo je glumac Boris Buzančić, poznat po brojnim pozorišnih, televizijskim i filmskim uloga ( „Velo misto“, „Obećana zemlja“, „Operacija Barbarosa“, „Veliki i mali“…). Bio je prvi demokratski izabran gradonačelnik Zagreba (1990 – 1993) i poslanik hrvatskog Sabora (1992 – 1995).

2017 – Sud Bosne i Hercegovine oslobodio je komandanta bošnjačkih snaga u Srebrenici Nasera Orića krivice za ratni zločin i ubistvo tri ratna zarobljenika srpske nacionalnosti u Bratuncu i Srebrenici 1992. godine. Krivice je oslobodjen i pripadnik Armije BiH Sabahudin Muhić.

2019 – Turski avioni bombardovali su položaje sirijskih Kurda, a turski vojnici i njihovi sirijski saveznici ušli na severoistok Sirije. Turska je dugo najavljivala napad na kurdske borce koje smatra teroristima.

2023 – Evropska unija usvojila je novu Direktivu o obnovljivim izvorima energije koja predviđa povećanje udela obnovljive energije na 42,5 odsto do 2030, sa mogućnošću povećanja za dodatnih 2,5 odsto i postizanja udela od 45 odsto do kraja decenije.