Na današnji dan 6. maj

1527 – Vojska burbonskog vojvode Karla opustošila je i opljačkala Rim i pobila oko 4.000 njegovih stanovnika.

1626 – Holandski naseljenik Peter Minuit kupio je za bižuteriju u vrednosti od 25 dolara od Indijanaca ostrvo Menhetn, na kojem je kasnije izgradjen Njujork.

1757 – U Sedmogodišnjem ratu pruski kralj Fridrih II (Frederick) osvojio je Prag koji su branile austrijske trupe.

1758 – Rodjen je jedan od vodja francuske revolucije Maksimilijan de Robespjer (Maximilien, Robespierre), vodja jakobinaca i začetnik revolucionarnog terora.

1840 – Puštene su u promet prve poštanske marke u Velikoj Britaniji – od jednog i dva penija s likom kraljice Viktorije I (Victoria).

1856 – Rodjen je austrijski psihijatar Zigmund Frojd (Sigmund Freud), osnivač psihoanalize.

1856 – Rodjen je američki istraživač Edvin Piri (Edwin Peary). Vodio je prvu ekspediciju koja je 1909. stigla na Severni pol.

1861 – Rodjen je indijski pisac i filozof Rabindrant Tagore (Rabindranath), dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1913. („Gradinar“, „Gitandžali“, „Grupa priča“, „Zlatan čamac“).

1862 – Umro je američki pisac Henri Dejvid Toro (Henry David Thoreau), jedinstven pesnik i filozof prirode u američkoj književnosti. Dvogodišnje iskustvo usamljeničkog života u prirodi opisao je u knjizi „Valden, ili život u šumi“.

1868 – Rodjen je srpski matematičar Mihajlo Petrović, poznat kao Mika Alas, osnivač beogradske matematičke škole, profesor Univerziteta u Beogradu, član Srpske kraljevske akademije.

1895 – Rodjen je američki glumac italijanskog porekla Rudolf Valentino (Rudolph), zvezda i idol nemog filma („Četiri jahača apokalipse“, „Šeik“, „Šeikov sin“, „Krv i pesak“).

1910 – Umro je Eduard VII (Edward), kralj Velike Britanije i Irske od januara 1901. Nasledio ga je sin Džordž V (George).

1915 – Rodjen je američki filmski glumac, režiser i producent Orson Vels (Welles), dobitnik Oskara za životno delo 1971. Njegov „Gradjanin Kejn“ smatra se jednim od najboljih filmova u istoriji kinematografije („Magbet“, „Otelo“, „Treći čovek“).

1919 – Na Versajskoj mirovnoj konferenciji Nemačkoj su oduzete kolonije u Africi.

1932 – Francuskog predsednika Pola Dumea (Paul Doumer) u Parizu je ubio ruski emigrant.

1949 – Umro je belgijski pisac flamanskog porekla Moris Meterlink (Maurice Maeterlinck), dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1913.

1974 – Zapadnonemački kancelar Vili Brant (Willy Brandt) podneo je ostavku zbog špijunske afere u kojoj je otkriveno da je njegov bliski saradnik Ginter Gijom (Guenter Guillaume) bio istočnonemački špijun.

1979 – Na izborima u Austriji pobedila je Socijalistička partija Bruna Krajskog (Kreisky).

1981 – SAD su proterale sve libijske diplomate, tvrdeći da vlada Libije podržava medjunarodni terorizam.

1991 – U Splitu su izbile demonstracije protiv JNA u kojima je ubijen vojnik Saško Gešovski.

1992. – Umrla je Marlen Ditrih (Marlene Dietrich), američka filmska glumica nemačkog porekla, legendarna „fatalna žena“ („Plavi andjeo“, „Šangaj-ekspres“, „Svedok optužbe“).

1993 – Skupština Republike Srpske na Palama odlučila je da se o Vens-Ovenovom mirovnom planu za Bosnu izjasni narod. Na referendumu 15. i 16. maja protiv plana je glasalo 96 odsto birača.

1994 – Otvoren je tunel ispod Lamanša.

1996 – Vlada predsednika Gvatemale Alvara Arsua (Arzu) i vodje levičarske gerile su potpisali sporazum o okončanju 35-godišnjeg gradjanskog rata.

1999 – Ministri inostranih poslova sedam najrazvijenijih zemalja Zapada i Rusije (Grupa 8) dogovorili su se na sastanku u Bonu o principima za okončanje rata na Kosovu.

2000 – U blizini Nanta na jugu Francuske u izgorelom automobilu „fiat uno“, pronadjeno je telo paparaca Žan Pola (Jean Paul) Andansona, koji je poslednjih deset godina fotografisao kraljevske porodice i filmske zvezde. On i njegov auto dovodjeni su u vezu za saobraćajnom nesrećom u Parizu kada je poginula princeza Dajana i njen prijatelj Dodi El Fajed.

2004 – Sud u Libiji osudio je pet medicinskih sestara iz Bugarske i jednog palestinskog lekara na smrtnu kaznu (kasnije preinačena u doživotni zatvor), zbog optužbi da su namerno inficirali oko 400 libijske dece verusom HIV u pedijatrijskoj bolnici u Bengaziju. Nakon potpisivanja sporazuma sa EU i prikupljanja novca za odštetu porodicama zaražene dece, Libija je 24. jula 2007. oslobodila medicinske radnike, koji su odmah otputovali u Bugarsku gde su pomilovani.

2005 – Umro je Džoi (Joe) Grant, legendarni umetnik „Diznija“, autor Kraljice-veštice u dugometražnom crtanom filmu „Snežana i sedam patuljaka“.

2012 – Socijalista Fransoa Oland izabran je za predsednika Francuske pobedivši u drugom krugu dotadašnjeg predsednika Nikolu Sakrozija.

2012 – U Srbiji su održani predsednički, parlamentarni i lokalni izbori. Za predsednika Srbije, u drugom krugu 20. maja, izabran je lider Srpske napredne stranke (SNS) Tomislav Nikolić, a njegova partija je osvojila najviše mandata u republičkom parlamentu. Protivkandidat mu je bio lider Demokratske stranke (DS) i predsednik Srbije u dva mandata Boris Tadić.

2013 – Umro je Djulio Andreoti, italijanski premijer u sedam mandata i jedan od najuticajnijih italijanskih političara posle Drugog svetskog rata. Dominantna politička ličnost bio je do početka ’90-tih kada je podneo ostavku.

2019 – Nekoliko stotina svetskih stručnjaka i poznatih ličnosti uputilo je Apel za prirodu (Call4nature) reagujući na alarmantni izveštaj UN o ekološkoj situaciji na Zemlji. U otvorenom pismu Svetskog fonda za prirodu, od svetskih lidera se traži da odustanu od krčenja šuma, obustave ugrožavanje zemljišta i finansiranja svega što uništava prirodu.

2019 – Vojvotkinja od Saseksa Megan (Meghan) i princ Hari (Harry) dobili su sina. Arči Harison Mauntbaten-Vindzor (Archie Harrison Mountbatten-Windsor) je sedmi u redu da nasledi kraljevski tron.

2020 – U Srbiji je ukinuto vanredno stanje uvedeno 15. marta usled epidemije korona virusa.

2025 – Fridrih Merc (Friedrich Merz) iz Hrišćansko demokratske unije (CDU) izabran je za novog kancelara Nemačke.