Na današnji dan 5. april

1896 – Na olimpijskom stadionu u Atini otvorene su prve Olimpijske igre moderne epohe. Olimpijada je trajala 10 dana, učestvovala su 484 takmičara, samo muškarci. Žene se na olimpijadama takmiče od 1900. Od 1924. uvedene su i Zimske olimpijske igre. Organizator igara i prvi predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta bio je Francuz Pjer de Kuberten (Pierre de Coubertin).

1242 – U bici na zaleđenom Čudskom jezeru, Rusi su pod komandom kneza Aleksandra Nevskog potukli nemačke i holandske ritere, sprečivši ih da okupiraju severozapadne oblasti Rusije.

1588 – Rođen je engleski filozof Tomas Hobs (Thomas Hobbes). Ideje o čoveku kao slobodnom pojedincu i državi kao veštačkoj tvorevini nastaloj na osnovu ugovora pojedinaca, izneo je u delima „Levijatan“, „Osnovi prirodnog zakona i politike“, „O telu“, „O čoveku“, „O gradjaninu“, „O slobodi i nužnosti“.

1794 – Francuski revolucionar Žorž Danton (Georges), vođa radikalne grupe montanjara, protivnika monarhije u francuskoj revoluciji pogubljen je giljotinom. Protivio se revolucionarnom teroru, zbog čega je došao u sukob s vođom jakobinaca Robespjerom (Robespierre), koji ga je optužio za izdaju i poslao na giljotinu.

1818 – U bici kod Maipua čileanske i argentinske trupe su porazile špansku vojsku, čime je obezbeđena nezavisnost Čilea.

1841 – U niškom, leskovačkom, pirotskom i vranjskom kraju izbila je buna protiv Turaka, poznata kao „Milojeva i Srndakova buna“, koju su predvodili Miloje Jovanović i Nikola Srndak. Posle borbi kod Prve Kutine i Gornjeg Matejevca, 23. aprila 1841, Turci su u krvi ugušili bunu, mnoga sela spalili, a Jovanovića pogubili.

1865 – Umro je srpski kompozitor, pijanista i horovođa Kornelije Stanković. Proučavao je i beležio do tada samo usmenom tradicijom sačuvano srpsko crkveno pojanje.

1881 – Velika Britanija je u Pretoriji zaključila mirovni ugovor sa Burima i priznala nezavisnost južnoafričke republike Transval.

1887 – Kralj Milan Obrenović naimenovao je prvih 16 članova Srpske kraljevske akademije koja je osnovana 1. novembra 1886. Prvi predsednik bio je Josif Pančić, a sekretar Jovan Žujović. Od 1888. akademici su sami birali stalne i dopisne članove.

1896 – Na olimpijskom stadionu u Atini otvorene su prve Olimpijske igre moderne epohe. Olimpijada je trajala 10 dana, učestvovala su 484 takmičara, samo muškarci. Žene se na olimpijadama takmiče od 1900. Od 1924. uvedene su i Zimske olimpijske igre. Organizator igara i prvi predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta bio je Francuz Pjer de Kuberten (Pierre de Coubertin).

1902 – Na stadionu Ibroks Park u Glazgovu poginulo je 20, a povređeno najmanje 200 ljudi kada se srušila tribina tokom fudbalske utakmice Škotske i Engleske.

1908 – Rođen je austrijski dirigent Herbert fon Karajan, jedan od najvećih dirigenata 20. veka. Bio je dirigent Berlinske filharmonije i Bečke državne opere.

1945 – Predsednik privremene vlade Jugoslavije Josip Broz Tito potpisao je u Moskvi ugovor o prijateljstvu i uzajamnoj pomoći i posleratnoj saradnji bivšeg SSSR-a i Jugoslavije.

1951 – Sud u Njujorku osudio je na smrt Džulijusa i Etel Rozenberg (Julius, Ethel Rosenberg) zbog navodne atomske špijunaže u korist bivšeg SSSR-a.

1955 – Britanski premijer Vinston Čerčil (Winston Churchill) podneo je ostavku, okončavši dugu političku karijeru koja je uz uspone i padove trajala od početka 20. veka. Na položaju premijera i lidera Konzervativne stranke nasledio ga je šef diplomatije Entoni Idn (Anthony Eden).

1958 – U Beogradu je umrla srpska književnica Isidora Sekulić, čije je delo imalo značajan uticaj na razvoj moderne srpske književne kritike i esejistike.

1975 – Kineski general i političar Čang Kaj šek (Chang Kai-shek) umro je u Tajpehu, glavnom gradu Tajvana. Poražen od snaga Mao Cetunga, Čang se 1949. povukao sa ostatkom svojih trupa na Tajvan (Formozu), gde je proglasio Republiku Kinu kojom je vladao do smrti.

1989 – Poljska vlada je legalizovala opozicioni radnički sindikat „Solidarnost“. Osnovana 1980. kao nezavisni sindikat, „Solidarnost“ je ubrzo prerasla u masovni društveno-politički pokret sa oko 10 miliona sledbenika.

1992 – Građani Sarajeva, u želji da spreče dalje nacionalne sukobe, opkolili su zgradu Skupštine BiH, zahtevajući da se obrazuje vlada nacionalnog spasa. Na njih su pucali snajperisti iz obližnjih solitera. Poginulo je osam, a povređeno 50 demonstranata.

1997 – Umro je američki pisac Alen Ginzberg (Allen Ginsberg). Njegova zbirka poezije „Urlik i druge pesme“ (1956) smatra se najznačajnijim delom bitničkog pokreta ’50-tih godina 20. veka.

1999 – U vazdušnim udarima NATO-a na SR Jugoslaviju pogođen je centar Aleksinca. Poginulo je 17 civila.

1999 – Libija je predala škotskom pravosuđu dvojicu svojih državljana optuženih za rušenje putničkog aviona u 1988. iznad Lokberija (Škotska) kada je poginulo 270 putnika. UN su suspendovale sankcije protiv Libije uvedene 15. aprila 1992. godine.

2005 – Umro je Sol Belou (Saul Bellow) dobitnik Nobelove nagrade za književnost i jedan od najznačajnijih američkih pisaca posle Drugog svetskog rata.

2008. – Umro je američki glumac Čarlton (Charlton) Heston, dobitnik Oskara 1959. za ulogu u filmu „Ben Hur“. Slavu je stekao igrajući Mojsija u filmu „Deset zapovesti“. Tumačio je niz herojskih i istorijskih likova tokom 50-ih i 60-ih, a bio je poznat i kao aktivista za ljudska prava.

2009 – Na predsedničkim izborima u Makedoniji sa 63 odsto glasova pobedio je kandidat stranke VMRO-DPMNE Djordje Ivanov. Na glasanje je izašlo 42 odsto stanovnika, a po makedonskom zakonu da bi bio izabran novi šef države dovoljno je da izađe 40 odsto glasačkog tela.

2012 – Osnivač i lider italijanske antimigracione partije Severna liga Umberto Bosi podneo je ostavku nakon 30 godina političke karijere. Bosijeva ostavka usledila je nakon optužbi da je novac poreskih obveznika, namenjen za partiju, trošio na renoviranje kuće i na potrebe članova svoje porodice.

2017 – U napadu hemijskim oružjem na severozapadu Sirije poginulo je 86 ljudi, medju kojima 30 dece i 20 žena. Savet bezbednosti UN održao je vanrednu sednicu tim povodom.

2017 – Nemačka vlada odobrila je zakon koji predviđa kazne do 50 miliona evra za društvene mreže koje imaju sadržaje mržnje i lažne informacije na svojim sajtovima.

2022 – Umro je Dejan Mijač, pozorišni reditelj, profesor režije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu (1972 -1997). Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja među kojima osam Sterijinih.