Na današnji dan 4. avgust

1995 – Hrvatska vojska je, u operaciji „Oluja“, ušla u srpsku enklavu (Republika Srpska Krajina), zonu pod zaštitom UN. Oko 250.000 Srba napustilo je svoje domove i krenulo, u najvećem izbegličkom talasu u Evropi od Drugog svetskog rata, prema Bosni i SR Jugoslaviji.

1578 – Pokušaj Portugalije da zauzme Maroko propao je porazom u bici kod Alkazarkivira, u kojoj su poginuli portugalski kralj Sebastijan (Sebastian), kralj od Feza i mavarski pretendent na presto.

1704 – U ratu za špansko nasleđe, englesko-holandske snage su zauzele španski grad Gibraltar.

1789 – Parlament Francuske je, tokom Francuske revolucije, ukinuo sve privilegije feudalaca.

1791 – Potpisan je Svištovski mir kojim je određena granica izmedju Austrije i Otomanskog carstva.

1792 – Rođen je Persi Biš Šeli (Percy Bysshe Shelley) jedan od najznačajnijih pesnika engleskog romantizma. Buntovnik protiv političkih, društvenih i verskih stega, napustio je Englesku i poslednje godine života proveo u Italiji, gde se 1822. utopio u brodolomu na jedrenju („Kraljica Mab“, „Oslobodjeni Prometej“, „Oda zapadnom vetru“, „Ševa“).

1859 – Rođen je norveški pisac Knut Hamsun (Pedersen) dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1920. Za vreme Drugog svetskog rata, kao simpatizer Kvislingove (Quisling) pronemačke vlade i nacista izgubio je popularnost, a posle rata, već u dubokoj starosti, osudjen je na visoku novčanu kaznu zbog saradnje sa okupatorom („Glad“, „Pan“, „Plodovi zemlje“).

1875 – Umro je danski pisac Hans Kristijan Andersen (Christian). Mada prvi književni uspeh duguje romanu „Improvizator“ (1835), svetsku slavu stekao je kao autor oko 200 kratkih pripovedaka, koje se smatraju najlepšim bajkama za decu.

1907 – Umro je norveški kompozitor, pijanista i dirigent Edvard Grig (Grieg), predstavnik poznog romantizma, koji je inspirišući se nacionalnim folklorom afirmisao norvešku muziku u svetu (klavirski koncert u a-molu, „Per Gint“, „Sigrud Jorsalfar“).

1914 – Nemačke trupe napale su Belgiju, Velika Britanija je objavila rat Nemačkoj, a SAD su proglasile neutralnost.

1916 – Danska je za 25 miliona dolara ustupila SAD deo Zapadno indijskih ostrva, uključujući Devičanska ostrva.

1944. – Gestapo je u skrovištu u Amsterdamu uhapsio porodicu Frank i još četvoro Jevreja i deportovao ih u koncentracioni logor. Posle rata otkriven je dnevnik 14-godišnje Ane Frank, koji predstavlja jedan od najpotresnijih dokumenata o stradanju Jevreja u Drugom svetskom ratu.

1954 – Britanski supersonični borbeni avion „Elektrik Lajtning P-1“ izveo je svoj prvi let.

1977 – Umro je nemački filozof Ernst Bloh (Bloch). U obimnom delu koje obuhvata probleme filozofije, istorije, religije i etike, posebno se bavio analizom fenomena utopije („Duh utopije“, „Tomas Mincer kao teolog revolucije“, „Nasleđe ovog vremena“).

1983 – Betino Kraksi (Bettino Craxi) je, kao prvi socijalista, preuzeo dužnost premijera Italije, postigavši rekord u dužini opstanka jedne vlade Italije posle Drugog svetskog rata.

1992 – Milioni crnaca okončali su dvodnevni generalni štrajk protiv vlade belaca u Južnoj Africi, tokom kojeg je poginulo 30 ljudi.

1993 – Japanske vlasti zvanično su se izvinile ženama koje su tokom Drugog svetskog rata bile seksualne robinje japanskih vojnika.

1993 – Snage bosanskih Srba osvojile su sve ključne položaje na planini Igman iznad Sarajeva i zatvorile obruč oko grada.

1994 – Pošto je Skupština Republike Srpske odbila mirovni plan Kontakt grupe za Bosnu, SR Jugoslavija je prekinula političke i ekonomske odnose sa bosanskim Srbima i zatvorila granicu na reci Drini.

1995 – Hrvatska vojska je, u operaciji „Oluja“, ušla u srpsku enklavu (Republika Srpska Krajina), zonu pod zaštitom UN. Oko 250.000 Srba napustilo je svoje domove i krenulo, u najvećem izbegličkom talasu u Evropi od Drugog svetskog rata, prema Bosni i SR Jugoslaviji.

1997 – U Arlu je umrla najstarija osoba na svetu, Francuskinja Žan Kalman (Jeanne Calment). Živela je 122 godine i 164 dana.

1999 – U katastrofalnim poplavama u Kini poginulo je više od 400 ljudi, a dva miliona ostalo je bez domova.

2000 – Britanska kraljica majka Elizabeta proslavila je u Londonu stoti rodjendan, kao prva ličnost iz kraljevske porodice koja je proživela ceo jedan vek. Ona je s balkona Bakingemske palate pozdravila okupljene gradjane.

2001 – Palestina je izdala zvanično saopštenje o obustavljanju oružanih napada na Izrael. Taj poziv bez presedana ukazao je na neslaganje izmedju palestinskih zvaničnika i militantne palestinske struje oko osvete zbog izraelskih napada.

2001 – Predsednici Severne Koreje i Rusije, Kim Jong-Li i Vladimir Putin, potpisali su deklaraciju po kojoj se Pjong Jang mora pridržavati moratorijuma o raketnim probama do 2003. godine.

2003 – Sud u Ruandi osudio je 100 ljudi, od kojih 11 na smrtnu kaznu, zbog zločina u toj zemlji 1994. Od početka sudskih procesa za genocid u Ruandi do tada je osudjeno na smrt više od 400 ljudi.

2003 – Biskupi Episkopalne (Anglikanske) crkve u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) potvrdili su imenovanje, bez presedana u istoriji te crkve, homoseksualca Džina Robinsona (Gene) za biskupa u Nju Hempširu.

2005. – Umro je američki bluz-pevač, pisac i gitarista, „Mali“ Milton Kembel (Campbell) poznat po bluz himni „The blues is alright“.

2007 – Umro je slavni džez basista Art Dejvis (Davis) koji je svirao sa Džonom Koltrejnom (John Coltrane) i drugim velikanima džeza. Nastupao je sa Teloniousom Monkom (Thelonious), Lujem Armstrongom (Louiss), Bobom Dilanom (Dylan) i Džudi Garland (Judy).

2008 – Počelo je raspoređivanje više od 3.000 vojnika u gradovima Italije kao mera u okviru borbe protiv kriminala i ilegalne imigracije. Ovaj potez predsednika vlade Berluskonija izazvao je negodovanje zbog neuobičajene prakse da se oružane snage koriste za poslove koji su u nadležnosti policije.

2009 – Svetska zdravstvena organizacija (SZO) saopštila je da su 1.154 osobe umrle u svetu od novog gripa A (H1N1) od pojave tog virusa u aprilu.

2010 – Posledice izlivanja nafte u Meksičkom zalivu živi svet osećaće decenijama, zaključak je američke Uprave za okeane i atmosferu. Ukupno 780 miliona litara nafte isteklo je iz oštećene bušotine u Meksičkom zalivu posle eksplozije na platformi kompanije Britiš petroleum krajem aprila, a do početka avgusta je sakupljeno oko 127 miliona litara nafte.

2016 – Federalna administracija za letove SAD je prvi put dala dozvolu privatnoj kompaniji za svemirske letove Mun ekspres (Moon Express) da lansira letelicu izvan Zemljine orbite i sleti na Mesec kako bi uzela uzorke sa mesečeve površine.

2019 – Francuz Franki Zapata je napravom koju je konstruisao „flajing bord“ (flying board) u drugom pokušaju preleteo Lamanš. Za nešto više od 20 minuta, leteći 15 do 20 metara iznad površine mora prešao je 35 kilometara.

2020 – U razornoj eksploziji u bejrutskoj luci poginulo je oko 200 osoba, a 300.000 je ostalo bez domova. Do eksplozije, koja je razorila glavni grad Libana, došlo je usled nepropisnog skladištenja gotovo 3.000 tona amonijum nitrata.

2025 – U brodolomu nadomak obale Jemena poginulo je 68 afričkih migranata, dok se 74 osobe vode kao nestale.